Beograd-Ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević je, dva puta zaredom upozorio bankare da u oglašavanju izostavljaju važne informacije, o troškovima usluga, upotrebljavaju neodređene izraze kojima izazivaju zabludu kod potrošača o usluzi koju nude. Šta je, međutim, sa ostalim proizvodima čije agresivne reklame su „preplavile“ TV stanice i koje, takođe, dovode u zabunu građane.
– Primenom Zakona o oglašavanju uvešće se red u ovu oblast, a nakon banaka dolaze na red i ostali proizvodi u usluge – najavljuju u Ministarstvu trgovine.
Stupanje na snagu Zakona o oglašavanju decembra prošle godine trebalo je da napravi prekretnicu na tržištu marketinških usluga u Srbiji. Mnogi su se tada nadali da ćemo se konačno spasiti „terora“ reklama. Ali, oglasna scena gotovo se nije promenila. Ovako Žozef Lončar, stručnjak iz ove oblasti ocenjuje stanje u Srbiji, pola godine nakon donošenja zakona.
Dve godine se, kaže, debatovalo o ovom zakonu, ali niko nije spominjao agencije koje su upravo lansirale reklame. Do sada je primetno jedino povlačenje oglašivača duvana. A, po mišljenju Lončara, proizvođači žestokih alkoholnih pića su „kolateralna šteta“ i njihovi lokalni predstavnici još nisu savladali osnovne tehnike lobiranja.
– Mnogo je toga još po starom – kaže Lončar. – „Slika u slici“ je sve češći oblik oglašavanja i dalje je prisutna „seča“ TV programa, ugrađene su slike logotipova pokrovitelja skoro celim tokom emisije. U odjavnim špicama ko je dao haljine, cipele, šminku, ko je uredio kosu. Srbija je „Eldorado“ za reklamiranje stranih kompanija.
„Bombarduju“ nas agresivnim reklamama, kako su njihovi proizvodi bolji od drugih, ali ne kažu kojih proizvoda. Zubne paste reklamira anonimna stomatološka asocijacija, ali ne znamo na osnovu čega daju preporuku da se baš taj proizvod kupuje, ukazuje Lončar. Slično je sa i deterdžentima, raznim preparatima.
– Jedan od razloga reklamnog terora u Srbiji nije samo neprimenjivanje Zakona o oglašavanju, koji je stupio na snagu 24. decembra 2005. godine, nego svakako i zaobilaženje međunarodnih kodeksa koji regulišu ovu oblast – naglašava Lončar.
U slučaju kršenja Zakona o oglašavanju predviđene su kazne od 300.000 do tri miliona dinara za privredne prestupe i kazne od 100.000 do milion dinara za prekršaje.