Na udaru kritike najčešće je Radio-televizija Srbije (RTS), na kojoj su domaće serije reprizirane i po više puta, pa se često mogu čuti komentari tipa „zašto plaćati pretplatu za reprize“. Repriziraju se, međutim, i inostrane serije na komercijalnim TV stanicama, ali ne toliko puta i ne na istom kanalu. Naime, mnoge strane serije emitovale su se na više domaćih stanica.
Prema podacima koje je Danas dobio od RTS-a, od domaćih serija najviše puta od 2003. emitovane su „Stižu dolari“ i „Srećni ljudi“ – po pet puta. Potom slede, sa po četiri emitovanja „Porodično blago“, „Vruć vetar“, „Policajac sa Petlovog brda“, „Bela lađa“, dok je „Bolji život“ u ovom periodu emitovan tri puta. Dva puta gledaoci u Srbiji mogli su da gledaju serije „Moj rođak sa sela“, „Greh njene majke“, „Otpisani“. „Ranjeni orao“ emitovan je dva puta kao serija i dva puta tokom ove godine kao film.
Podaci se, inače, odnose na period od 1. januara 2003, od kada se meri gledanost, do danas, kako objašnjavaju u RTS-u, tako da su pojedine serije ukupno verovatno emitovane i više puta. Prema njihovim rečima, produkcija jedne epizode igrane serije košta RTS od 65.000 do 75.000 evra, a za puni premijerni program potrebno je 300 epizoda godišnje, što bi koštalo više od 20 miliona evra.
– Nijedna televizija na svetu nema novca da snimi toliko premijernih epizoda godišnje, niti ima toliko scenarija, glumaca i tehnike. Zato, sve televizije, pa i Bi-Bi-Si, repriziraju sopstvene serije. Programska šema RTS-a je promenjena pre pet godina, kada je uveden sistem dnevnih, umesto vikend serija – ističu u RTS-u.
Oni dodaju da bez obzira na to što je poslednje dve godine produkcija i proizvodnja novih serija najveća za 50 godina postojanja, kao i to što je RTS uložio velika materijalna sredstva u proizvodnju premijernih serija, najviše su uspeli da proizvedu 112 epizoda.
– Bez obzira na to što svake dve ili tri godine odrasta nova generacija gledalaca koji vole da gledaju stare serije, a s obzirom na ekonomsku krizu, RTS računa da će u sledeće dve godine proizvesti godišnje do 60 premijernih epizoda. To će zahtevati promene u programskoj šemi kako bi se izbegle učestale reprize – napominju u RTS-u.
Iako se mnogi žale na repriziranje ovih serija, neminovno je ipak da su one veoma gledane u Srbiji. Naime, na spisku 15 najgledanijih programa od 2003, prema podacima AGB Nilsena, nalazi se sedam domaćih serija – „Ranjeni orao“, „Selo gori, a baba se češlja“, „Moj rođak sa sela“, „Greh njene majke“, „Bela lađa“, „Stižu dolari“ i „Zona Zamfirova“.
Komercijalne televizije u Srbiji, međutim, više emituju serije stranih produkcija, jer su prava na njihovo emitovanje oko deset puta jeftinija u odnosu na sopstvenu produkciju.
Aleksandar D. Kostić, urednik filmskog i serijskog programa B92, objašnjava za Danas da televizije najčešće potpisuju ugovore za dva emitovanja na dve godine, sa pravom repriziranja tokom istog dana.
– Nakon što istekne ugovor sa jednom televizijom, sva prava se vraćaju vlasniku koja potom može prodati drugoj TV stanici. Međutim, ne mora da znači da će premijerno emitovanje dati bolje rezultate gledanosti nego reprize, tako da pojedine serije mogu biti gledanije drugi put na drugoj televiziji – ističe Kostić.
Autor: Bojan Cvejić
