Evidentno je da religije na prostoru Balkana uživaju značajan uticaj kako u kulturnom i duhovnom smislu, tako i u smislu kreiranja nacionalnog identiteta naroda. Ratni sukobi devedesetih godina nisu bili verskog karaktera ali su posedovali određenu versku konotaciju. Dvadeset godina kasnije prostor Zapadnog Balkana nalazi se u jednoj vrsti zamrznutog konflikta, u kojem i dalje bujaju razne etničke i verske tenzije.
Loša ekonomska situacija, politikanstvo, korupcija, nepoverenje naroda, pojava ekstremnih grupa konstantni su faktori koji čine čitav region podložnim za stvaranje raznih konflikata niskog intenziteta, kako među narodima tako i među verama.
Koliko je poverenje među narodima Zapadnog Balkana i mogu li religije pomoći u stabilizaciji ovih odnosa?
Mogu li one primerom zajedničkog dijaloga da budu i jedan od ključnih faktora pomirenja u regionu? Imajući ovo u vidu, koliko religije mogu pomoći u procesima tranzicione pravde i u imenovanju žrtava?
Kakav je odnos verskog ekstremizma i pojave ektremno desnih grupacija i šovinizma? Koliki je uticaj religija na politiku i obratno?
Može li papina poseta Jasenovcu i Srbiji da pomiri antagonizam između srpskog i hrvatskog naroda i ukine selektivne pristupe prošlosti?
„Nema mira među narodima, bez mira među verama“, Hans Küng.
Tribina
Centra za istraživanje religije, politike i društva
u saradnji sa Institutom za studije kulture i hrišćanstva
Govore:
Moderator: doc. dr Davor Džalto, ISKH
