EN
Reporteri bez granica reagovali su na izjavu direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arnoa Gujona da su oni tražili od Vlade da se zabrani rad pojedinih medija koji nisu po njihovoj političkoj volji, kao i da su 1999. odbili da stave u svoj godišnji izveštaj o nastradalim novinarima na radnom mestu 16 srpskih novinara i medijskih radnika ubijenih u bombardovanju RTS.
„Za njih su srpski novinari bili legitimna meta vazdušnog napada“, kazao je Gujon.
Na groblju u Bajeu u Francuskoj održana je godišnja ceremonija Reportera bez granica za medijske profesionalce ubijene na dužnosti, navodi se u odgovoru Reportera, dostavljenom N1.
Groblje, kao i ceremonija, pod zajedničkom su odgovornošću grada Bajea u Normandiji i Reportera bez granica.
Groblje je sastavljeno od kamenja sa imenima medijskih profesionalaca ubijenih na dužnosti od 1944, a na njemu se nalazi i kamen za 1999, na kojem su imena svih zaposlenih na RTS koji su izgubili život u bombardovanju.
Ističe se da Reporteri bez granica nikad nisu smatrali zaposlene na RTS legitimnim metama vazdušnog napada.
„Lažna informacija je postala deo napora da se diskredituju Reporteri, kao odgovor na njihov izveštaj da RT Balkan širi rusku propagandu“, navode Reporteri.
„Sa Vladom Srbije koja preuzima kontrolu nad medijima i povoljnim političkim okruženjem, RT – bivša Raša tudej – koristi beogradsku kancelariju kao zvučnu podlogu za priče iz Kremlja pre nego što ih proširi po jugoistočnoj Evropi. Reporteri bez granica pozivaju EU i države članice da smatraju Srbiju odgovornom što je pružila gostoprimstvo fabrici laži Vladimira Putina“, navodi se u pomenutom izveštaju Reportera.
Dodaje se da su Reporteri bez granica bili jedni od prvih koji su jasno osudili bombardovanje RTS 1999. od strane NATO, navodeći da „to predstavlja opasan presedan za medije“ u oružanim sukobima. Nakon bombardovanja, Reporteri bez granice su poslali svog predstavnika u Beograd da ispita liniju odgovornosti za napad.
Mada su Reporteri bez granica ukazali na činjenicu da je RTS širio propagandu, Reporteri su istakli da se protiv propagande „svakako ne treba boriti bombama, već samo rečima“.
Kako se ukazuje, Reporteri nastavljaju da odbijaju nasilje kao način borbe protiv propagande.
Reporteri su 2021. nominovani za Nobelovu nagradu, a 2005. su dobili nagradu Saharov za slobodu mišljenja.
U svom izveštaju iz 2000. „Izveštaj o slobodi medija u svetu“, Reporteri bez granica su napisali da je NATO bombardovanje iz 1999. „pokrenulo pitanje legitimnosti vazdušnih udara“, što je bila jasna kritika NATO, navodi se i dodaje da je NATO tvrdio da su napadi bili legitimni.
Reporteri su se 2002. sastali sa predstavnicima NATO zbog ubistva 16 zaposlenih radnika RTS i odlučili da traže od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da precizira ulogu medija i novinara u vremenima konflikata.
Mada su u to vreme Reporteri u godišnjim izveštajima pominjali samo novinare/reportere, svi medijski profesionalci su bili pokriveni, kao što je sada, njihovim mandatom.
„Tako da su Reporteri uvek smatrali 16 radnika RTS medijskim profesionalcima ubijenim na dužnosti“, ističe se.
Ukazuje se da ovo nije prvi put da su Reportere napali propagandisti.
Godine 2017, glavna urednica RT Margarita Simonjan pozvala je Reportere da se „tiho rasformiraju, kako ne brukali prave borce za ljudska prava“, kao reakcija na odbijanje Reportera da brane RT, navodi se.
„Otkriveni propagandni akteri suočavaju se sa oštrim reakcijama. Odgovaraju onako kako znaju najbolje: šire laži i predstavljaju iskrivljenu realnost. Kao rezultat, dokazuju da su Reporteri u pravu. Ovo samo povećava našu posvećenost razotkrivanju propagande“, ističu Reporteri bez granica.
Izvor: N1
