Pavol Salaj, direktor biroa Reportera bez granica u Pragu, govorio je za N1 o drastičnom pogoršanju bezbednosti novinara u Srbiji, navodeći da su napadi sve učestaliji, a poverenje u policiju i tužilaštvo ozbiljno narušeno. Salaj je upozorio da je situacija alarmantna i da postoji realna opasnost od teških zločina nad novinarima.
N1: Već godinama razgovaramo, godinama pratite situaciju u Srbiji. Koji je vaš glavni utisak o tome šta se dešava u Srbiji u poslednjih nekoliko godina?
„Pa, kada sam dolazio ovde, znao sam, naravno, da je situacija loša. Srbija je rangirana na 96. mestu od 180 zemalja u našem Svetskom indeksu slobode medija. Ali moram da kažem da sam čak i ja bio šokiran kada sam tokom ove misije u Srbiji čuo priče novinara, kako hodaju ulicom, kako ih guraju i prete im jer ih ljudi, građani prepoznaju, videli su ih u propagandinim medija, označene kao izdajnike, neprijatelje države, neki od njih strahuju za svoj život. Sreli smo novinara koji kaže da je dobio stotine pretnji i da više ne veruje da policija može da reši ovaj problem.
Dakle, mislim da su suština ovog pogoršanja zapravo dva elementa. Prvi je da zaista postoji vrlo malo ili nimalo poverenja novinara u policiju, a takođe i malo poverenja u tužilaštvo, što je bilo nešto što je pre protesta funkcionisalo i postojala je neka vrsta istrage i neka pravda je bila moguća za napade na novinare. Tako da je ovaj sistem u suštini pod tolikim pritiskom predmeta i tolikim političkim pritiskom da uopšte ne štiti novinare.“
Drugi problem je što smo zaista u ovom trenutku u Srbiji, u veoma ozbiljnom trenutku, kada su sva crvena svetla upaljena, svi alarmantni signali su uključeni, i zaista se bojim da će novinari biti ubijeni. Znate, ovo je kao situacija koja može prethoditi veoma ozbiljnom zločinu protiv novinara. I mi kao organizacija, pre nekoliko meseci, morali smo da pošaljemo novinarskom udruženju ovde u Srbiji sredstva za kupovinu zaštitne opreme, kaciga i prsluka, zbog protesta. A to nismo radili mnogo godina u ovoj zemlji.
Tako da, mislim da je naša misija poziv na buđenje vlastima da zaista moraju nešto da urade, inače će doći do ogromne, ogromne tragedije.“
N1: Misija je utvrdila da je Srbija trenutno jedno od najgorih mesta za novinare u Evropi, ali mnogi ljudi u Srbiji to zapravo ne znaju jer se o tome ne izveštava u provladinim medijima.
„Da, mislim da čak i novinari poput Verana Matića, koji je branilac slobode medija, znate, koji je mnogo uradio da se obezbedi pravda za zločine nad novinarima, danas je jedan od najugroženijih novinara u Evropi. Tako da bih želeo i njemu da izrazim podršku.
Postoje dve stvarnosti – jedna je stvarni svet, više od 100 fizičkih napada na novinare prošle godine tokom protesta, dokumentarni film koji se emituje na nekoliko stanica u kojem se Veranu Matiću preti smrću. A onda postoji drugačija stvarnost državnih zvaničnika koji tvrde da bezbednost novinara nije problem u Srbiji i da je glavni problem možda nekoliko slučajeva novinarske etike.
Ali mislim, ovo je sada pitanje slobode medija ovde u Srbiji – pitanje života ili smrti. I sreli smo jedan provladin medij koji takođe napada novinare i koji je takođe napisao da, znate, zašto novinarskom udruženju treba zaštitna oprema? Da li je to zato što su svesni nekih nadolazećih nereda? Protumačili su to kao provokaciju. I to zaista nije nešto što mediji treba da rade svojim kolegama novinarima.
A u isto vreme, ti mediji su od nas tražili solidarnost. Pa, mislim da je solidarnost uzajamna. Tako da bih takođe želeo da pozovem novinare da poštuju jedni druge, kao i sve medije da poštuju pluralizam i novinarsku etiku.“
N1: Tokom ove misije razgovarali ste i sa policijom, sa tužilaštvom i, kako ste rekli, političkim vlastima. Šta ste dobili od njih?
„Pa, mislim da su na sastanku sa policijom zvaničnici negirali nepravilnosti. Prema našim podacima, veliki deo fizičkih napada na novinare tokom protesta, ako ne i većina, počinili su policijski službenici.
A kada su novinari bili napadnuti od strane demonstranata ili ove organizovane grupe, jer zapravo postoji anti-novinarska grupa koja dolazi na ove proteste, policajci im okreću leđa. Tako da mislim da taj sastanak, nažalost, nije imao neki konkretan rezultat.
Sa tužilaštvom je drugačije i mislim da je postojao dobar sistem zaštite novinara. Znate, oni imaju naloge da vrlo brzo preuzmu ove slučajeve, mislim 24 sata da otvore predmet. Ali ovaj tužilački sistem je pod dvostrukim pritiskom. Prvi je politički pritisak, a zatim pritisak samog broja predmeta, ogromnog broja slučajeva, i sporog reagovanja ili nedostatka volje policije da istražuje i da daje informacije tužiocima.
Tako da mislim da je ceo sistem zaštite novinara urušen. Sve što je izgrađeno u prošlosti, i sve čemu su takođe doprinosili Veran Matić i Ana Brnabić u prošlosti.
N1: Takođe ste pomenuli da vlasti dovode u pitanje etiku nezavisnih medija, ali da li traže etiku od provladinih medija, tabloida? Da li to primećuju? Da li o tome govore?
„Razgovarali smo o tome na sastanku. Pokrenuli smo to pitanje. Pokrenuli smo ga i na sastanku sa tim provladinim medijima. Ali naravno da postoje kršenja novinarske etike. Mislim da svaki medij treba i treba da ima, a mnogi ih i imaju, mehanizme da isprave te greške i da ih spreče. I mislim da je pluralizam zaista, zaista važan.
Dakle, više tačaka gledišta u istom mediju, uz zadržavanje određene uređivačke linije. Ali jedno su, recimo, neke greške ili propusti, a drugo je sistematsko blaćenje novinara, sistematsko objavljivanje video-snimaka koji nisu potpisani i koji prenose pretnje smrću novinarima ili ih tretiraju kao neprijatelje države.
Dakle, to su sistematske i organizovane kampanje blaćenja protiv kritičara vlasti. I to nijedan savet za štampu ne može da reši. I to mora da reši regulatorno telo, REM.
Znamo, međutim, da Savet REM-a nije izabran. I to je takođe nešto o čemu smo razgovarali sa vlastima. I zaista je važno da to telo funkcioniše i da bude izabrano za tu svrhu na transparentan i efikasan način. I da nezavisno nadgleda da mediji poštuju svoje zakonske obaveze.“
N1: Sastali ste se i sa Anom Brnabić, predsednicom Narodne skupštine. Ona je jedna od najglasnijih u verbalnim napadima na društvenim mrežama na nezavisne novinare. Šta vam je rekla o tome?
„Pa, zamolili smo je da prestane sa tim napadima, i takođe smo je zamolili da osudi neke od najozbiljnijih političkih napada na novinare. Ne mislim da se u razgovoru na to obavezala. Zapravo, pokušali smo da joj objasnimo da ovi politički napadi vode ka fizičkim napadima i da stvaraju ovu atmosferu nekažnjivosti. I naravno, oni se pojačavaju kroz provladine medije. I oni su kao dozvola za ubistvo.
Činilo se da nije svesna ozbiljnosti problema bezbednosti novinara i uloge koju ovi politički napadi imaju. Međutim, obavezala se da će obezbediti da Srbija odgovara na upozorenja o slobodi medija.
Imamo tu platformu za bezbednost novinara u okviru Saveta Evrope, i u tom kontekstu smo i došli. Na toj platformi, koja je javno dostupna, objavljujemo ta upozorenja o napadima na novinare ili medije. A države su obavezne da odgovore.
Srbija ima relativno nizak nivo odgovora, a Ana Brnabić se obavezala da će obezbediti da se taj nivo odgovora poveća. Dakle, to je nešto pozitivno. Takođe je izrazila interesovanje da se bavi zloupotrebljavajućim tužbama. Mi ih nazivamo SLAPP tužbe. To su pravne pretnje protiv novinara koje imaju za cilj da ih zastraše, odnosno pravno uznemiravaju kroz sudove.
Rekla je da želi time da se bavi, ali smo pokušali da joj objasnimo da je problem i poverenje. Mislim, novinarska udruženja, civilno društvo, mnogi od njih više ne žele da sarađuju sa njom i sa vladom jer nemaju poverenja.
Dakle, potreban nam je njen gest, to smo joj rekli, da pokaže da zaista želi tu saradnju i da to shvata ozbiljno. Jer, da, mislim, zaista je teško verovati Ani Brnabić.“
Izvor: N1
