Nezavisno
udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine uputili su
zahtev Ministarstvu kulture, pokrajinskim vlastma i gradskim vlastima Sombora.
Ta
dva novinarska udruženja optužila su državne organe da su svojim lošim
činjenjem ili nečinjenjem doprineli agoniji ovog medija.
Novinarske
organizacije traže da se „napokon“ reše pitanje višegodišnje agonije
Radio Sombora, kako bi taj radio, koji emituje program na četiri jezika,
opstao.
NUNS
i NDNV su podsetili da Radio Sombor, koji ima regionalnu frekvenciju, od 25.
februara ne emituje program jer mu je isključena električna energija, zbog
dugovanja.
Udruženja
su podsetila da je Radio Sombor neuspešno privatizovan 2007. godine, nakon čega
je privatizacija poništena.
„Postavljamo
još jednom pitanje: kome odgovaraju slabi mediji, koji ne mogu da vrše svoju
društvenu funkciji, i da li je u pitanju dirigovani haos?“, piše u
saopštenju.
„Od
tada pa do danas ovaj medij se nalazi u finansijskom i pravnom vakuumu, a
zaposleni već godinu dana ne primaju lični dohodak. Akcije su prvo vraćene u
Akcijski fond, a od prošle godine akcijama raspolaže Agencija za
privatizaciju“, navodi se u saopštenju.
NUNS
i NDVN zatražili su od nadležnih da javno saopšte da li imaju ikakav plan kako
će se rešiti kriza u Radio Somboru, kao i u ukupno 18 medija u kojima je
poništena privatizacija.
Udruženja
su ocenila da je primer Radio Sombora još jedan dokaz da država mora što pre
usvojiti medijsku strategiju i jednom zauvek ukloniti haos u medijskoj sferi,
koji ne pogoduje niti medijima niti građanima.
ANEM
ANEM
najoštrije protestuje povodom nesposobnosti države da se uhvati u koštac sa
problemima u medijskom sektoru i daljeg odlaganja rada na usvajanju Medijske
strategije.
Članica
ANEM-a, Radio Sombor, nakon što je zbog dugova ostala bez telefona i Interneta,
i nakon što zaposleni već godinu dana nisu primili platu, od 25. februara
ostala je, zbog neplaćenih računa, i bez struje, čime je i definitivno
onemogućeno emitovanje programa, navodi se u saopštenju te asocijacije.
Navodi
se i da je posle poništavanja privatizacije, država upravljala Radio Somborom,
preko zastupnika državnog kapitala koga postavlja Agencija za privatizaciju,
pune tri godine.
„Rezultat
takvog državnog gazdovanja su da su dugovanja preduzeća gotovo četiri puta veća
od imovine, a da je poslednja imenovana direktorka ostavku podnela nakon samo
mesec dana na dužnosti“, saopštio je ANEM.
ANEM
navodi da je “agonija Radio Sombora još jedna potvrda odsustva bilo kakvog
koncepta i plana delovanja države u medijskom sektoru”.
„U
međuvremenu, Ministarstvo kulture trošilo je i svoje i naše vreme na odbranu,
ispostavilo se kasnije, neustavnih izmena i dopuna Zakona o javnom
informisanju, kao i na angažovanje jednih, pa drugih konsultanata u procesu
izrade Medijske strategije“, navodi se u saopštenju.
