Najpoznatiji
po toj delatnosti je onaj muž, čuven po svojoj bivšoj ženi, zbirkama tuđih
duhovitosti i svom almanahu koji, bez ikakve potrebe, mestimično štampa. Evo
nam sada i Dejana A. Milića, željnog slave, a poslednjeg na „pojilu“. U svom
deliktu („RTS i tako“) retoričanski Milić dve trećine teksta posvećuje sebi,
sopstvenom detinjstvu, mami i maminim prijateljicama, te kako je onda sve bilo
bolje. Od Deda Mraza do televizijskog programa.
To
što piše je više od nostalgije. Više od vapaja za nekadašnjim redom i poretkom
kad se znalo kad je red na belu kafu, kad na crtaće, a kad na tetke. Behu to,
piše Milić – idilični dani, kao u bajci. Pa onda, za slučaj da nismo shvatili
paradoks – kako je iz onakvog detinjstva izdžikljao ovakav proizvod, on još
jednom insistira – „behu to dani gotovo bajkoviti“?!
Kakav
čovek? Ličnost iz bajke? Nježna „Sestra Grim“? Šta li je?
E,
danas nema bajki. Za tu svinjariju odgovoran je, po njemu, samo RTS i neki tip
pod čijom „mudrom, hrabrom i čvrstom rukom vizionarskog najvećeg medijskog sina
svih naših naroda, naročito postala izlog jevtinih, nakinđurenih, najčešće
bajatih kolača…“ .
Sve
je tačno. Kakav je RTS Javni servis ako ne može, ili neće, da vrne ucveljenom
detetu Miliću bajke, tetke i belu kafu. Ali, potpuno razumem njegov očaj;
ostaneš večito dete, a sve oko tebe se promenilo. Ostaneš Petar Pan (stručni
termin), a sve oko tebe sami strašni gusari. Postaneš grlati član Agencije za
borbu protiv korupcije, a naš „najveći medijski sin“ dobije tri procesa protiv
Agencije.
Pa
gde je tu pravda? Gde je bajka? Gde su tetke? Ali, pre svega, gde je ovde
društveni kodeks odraslih, da se ne zloupotrebljavaju ove novine i pišu
bajkovite stvari o čoveku sa kojim si u sudskom sporu?
Autor:
Aleksandar Tijanić
