“Međutim, na kratak rok, mislim da će sve više novinara biti pod represijom, maltretirano, zatvarano i, na žalost, ubijeno. I mislim da je to trend koji će se nastaviti sve dok društvo u globalu ne donese odluku da je tako nešto neprihvatljivo”, kaže Rezajan danas komentator u eminentnom Vašington postu, koji je do privođenja (uhapšen je sa suprugom – takođe novinarkom Jegane Salehi) u Iranu bio šef dopisništva tog lista u prestonici Teheranu.
Rezajan je novembra 2015. u Teheranu osuđen na zatvorsku kaznu čija dužina nije obelodanjena, a januara 2016, nakon nekoliko međunarodnih kampanja vođenih za njegovo oslobađanje, pušten je iz pritvora. Upitan da li je demokratija preminula u tami, što je aluzija na slogan lista za koji piše (Democracy Dies in Darkness), odgovara da se to još nije dogodilo.
“I nadam se da će živeti tokom našeg životnog veka i za buduće generacije koje dolaze. Ali, mislim da je demokratija pod konstantnom pretnjom i nalazi
„Mislim da je demokratija pod konstantnom pretnjom i nalazi se u pomračini. Kada govorimo o tome – to može biti tmina predstojećih kriza ili ućutkivanja razgovora u javnoj sferi.“
se u pomračini. Kada govorimo o tome – to može biti tmina predstojećih kriza ili ućutkivanja razgovora u javnoj sferi. Radi se o posebno značajnoj pretnji za demokratiju, a svedoci smo da se tako nešto događa u različitim delovima sveta. Ne morate pogled pružati previše daleko da biste videli u kojoj meri, poslednjih godina, pate tradicionalna demokratska društva. To je postalo još aktuelnije u poslednjih nekoliko nedelja zbog pandemije koronavirusa. Iskazano je u načinu na koji su mediji tretirani u državama poput Indije, Mađarske i mnogim drugim“, kaže Rezajan.
Glas Amerike: Ko, po vašem mišljenju, ućutkuje medije i javnu sferu?
Rezajan: Mislim da se radi o pokušajima ućitkivanja medija. Ovde u Sjedinjenim Državama, ti pokušaji nisu bili i neće biti naročito efikasni. Ali u mnogim državama dogodila se uzurpacija moći tokom pandemije koronavirusa. Vlade su proglašavajući vanredna stanja prigrabile neograničenu moć unutar svojh društava – što Ustavi nekih od njih čak ni ne omogućavaju – osim u slučaju proglašavanja vanrednih okolnosti. Autoritarni lideri ili političari sa takvim tendencijama koriste trenutak da preuzmu neograničenu vlast bez naznaka da bi je se mogli odreći kada okolnosti ponovo budu normalne.
