EN
Rezultati monitoringa su predstavljeni na regionalnoj konferenciji „Where have diverse voices gone“ u Beogradu i prate problematične trendove u izveštavanju o društvenoj različitosti.
„Govor mržnje po rodnoj liniji uglavnom se javlja u obliku narativa koji okrivljuju žrtavu za nasilje, nastavljanja tradicije da žene treba da poseduju čednost, kao i objektivizacije žena radi zabave“, rekla je Kristina Lani iz Albanskog instituta za medije na toj konferenciji.
Željana Kandić iz Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore istakla je da su u Crnoj Gori najčešće mete govora mržnje žene koje se bave javnim poslom.
„Najčešće su targetirane žene koje se bave javnim poslom, tj. političarke, novinarke, predstavnice NVO sektora. U poslednjih nekoliko godina, primetni su različiti primeri mizoginije – od uvredljivih komentara, preko karikatura na kojima su žene prikazane nage i u potčinjenom položaju, pa sve do pretnji smrću“, rekla je ona.
Ivana Jovanović iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan rekla je da situacija nije bolja ni u Srbiji.
Prema njenim rečima, rezultati pokazuju da su žene najizloženije govoru mržnje.
„Odredjeni tabloidi, kao i televizije sa nacionalnom frekvencijom, šire narative koji krivicu prebacuju na žrtvu koja je prijavila (seksualno) nasilje, ali i teorije zavere kako optužnice za silovanje i seksualno uznemiravanje ‘predstavljaju napad na Srbiju’ i tako učestvuju u sekundarnoj viktimizaciji žrtava“, rekla je ona.
Ono što je takodje zajedničko za sva zapadnobalkanska društva je odsustvo Roma iz medija.
„O Romima se izveštava samo povodom Svetskog dana Roma ili u crnoj hronici i sličnom negativnom kontekstu“, rečeno je na konferenciji.
Monitoring govora mržnje i reprezentacije različitosti sprovodi se u sklopu Mreže za izveštavanje o različitosti.
