ENPre godinu dana, 17. februara 2005. godine, kada je počelo objavljivanje istine o pljački Srbije, ministar finansija, preko Poreske uprave i policije, počinje i progon srpskog istinoljubivog novinarstva. Sve to radi njegove prepoznatljive lične i političke promocije. Ministar Dinkić je nastojao da direktnim pritiskom uništi i ekonomski iscrpi najčitanije i najtiražnije pisane dnevne medije u Srbiji, pre svega brojnim konferencijama za novine, izjavama za medije, čak i pominjanjem moga imena u parlamentu i u Vladi Srbije, zatim, svakodnevnim slanjem velikog broja poreskih i drugih inspektora (preko 80), preduzimanjem mnogobrojnih upravnih mera, saslušanjem novinara u redakcijama i drugih zaposlenih.
Da je reč o pravno-poreskom i ekonomskom nasilju, govori i to da je Poreska uprava svojim zahtevima, zaključcima i drugim aktima tražila postupanje odmah, a rešavanje po primedbama, žalbama i drugim zahtevima je prolongirano po dva meseca i duže, što je sve išlo na štetu srpske javnosti i novinarstva. Ističem da na današnji dan nije rešen veći broj žalbi po kojima je istekao zakonski rok za odlučivanje.
Kada nije uspeo da me uništi, kao ni listove Kurir i Glas javnosti, onda je sredinom decembra 2005. godine smislio rasturanje Kurira preko insajdera, praveći bilten svojih istomišljenika, i pljačkom dnevnika Kurir i krađom foto-arhive Glasa javnosti.
Najavljujem javnosti Srbije da će o hronologiji svih događanja, koja su se odigrala u protekloj godini terora, sa verodostojnim dokazima, izjavama za štampu i drugom dokumentacijom, biti više reči narednih dana.
Radisav Rodić
