[box align=’box-center’ id=’13057′]
Od svih tužbi koje su organi vlasti podneli velika većina je odbijena i odbačena, usvojene su tri – ističe u razgovoru za Danas Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti značaja Rodoljub Šabić, povodom još jedne tužbe Republičkog javnog tužilaštva (RJT).
* RJT ponovo tvrdi da ugrožavate nacionalnu bezbednost time što zahtevate od Ministarstva odbrane da dostavi tražene podatke Fondu za humanitarno pravo o Nikoli Mićunoviću. Kako na to gledate?
– Šta tužilaštvo tvrdi i zbog čega to tvrdi treba pitati najodgovornije ljude u Tužilaštvu.
* Zašto onda tvrde da su te informacije državna tajna?
– Što se tiče tih tvrdnji, podsetiću samo na par stvari. Tražene informacije su podaci o službovanju lica, iz relativno daleke prošlosti, od pre 20-ak godina, a povodom iznetih sumnji da su počinili krivična dela, a odredbe važećeg Zakona o tajnosti podataka predviđaju da ne mogu biti tajna podaci kojim bi se prikrivalo izvršenje krivičnog dela ili neka druga nezakonitost. Zakon, pored ostalog predviđa i proceduru bez koje bilo koje informacije uopšte ne mogu biti klasifikovane kao tajna, a ta procedura nije poštovana. I konačno, nezavisno od ove dve „sitnice“ zakon predviđa da je Poverenik za informacije od javnog značaja ovlašćen da, ako u postupku koji sprovodi po žalbi, oceni da postoji pretežni javni interes naloži opoziv tajnosti i onda kada je informacija klasifikovana po zakonu predviđenoj proceduri. Prikrivanje traženih informacija je mislim suprotno i interesima lica o kojima se radi. I pored iznetih sumnji važi prezumpcija nevinosti, i država, budući da su njeni službenici, treba i može da im pomogne svim raspoloživim sredstvima. Međutim, prikrivanje informacija teško da je pomoć, pre bih rekao da samo pojačava sumnju.
* Ovo je već druga ili treća tužba RJT protiv Poverenika za koje je javnost zna?
– Ne druga ili treća već 11-ta u roku od mesec ili dva. Ne bih da spekulišem o motivima, posebno ne da komentarišem sve glasnije spekulacije „iza kulisa“ o neprincipijelnosti tih motiva. Reći ću samo da sam neprijatno iznenađen niskim nivoom pravničke artikulacije tih tužbi. I danas mi je potpuno nejasno koju odredbu kog zakona je Poverenik navodno povredio. To tužilaštvo ne elaborira, ali se u obrazloženju tužbi poziva na nekakve podzakonske akte Ministarstva odbrane, u ovakvoj pravnoj stvari irelevantne a od kojih je većina prestala da važi pre nekoliko godina! Dodao bih da, svakako, ovakva aktivnost tužilaštva upada u oči, pogotovo kada se uporedi sa upadljivom nespremnošću tužilaštva da efikasno postupa po nizu krivičnih prijava koje je Poverenik podnosio zbog povreda prava građana.
* S obzirom na sve te tužbe protiv Poverenika, ali i pritiske s kojima se stalno suočavate, baš kao i Zaštitnik građana, šta očekujete od pregovora za Poglavlja 23 i 24?
– Taj proces pregovora je prilika da u naš pravni poredak unesemo dobre standarde uređenog sveta. Prilika koju nikako ne bi smeli da propustimo. Ali kako će stvari ići u stvarnosti to tek treba da vidimo. Kroz prizmu događaja o kome govorimo stvari ne deluju ohrabrujuće. Jer, ne reagovanje ili ćutanje Tužilaštva o događajima, kao što su na primer, kompromitacija kompletne baze punoletnog stanovništva preko sajta Agencije za privatizaciju, ili veliki broj falsifikata pri upisu građana u biračke spiskove nacionalnih manjina ili već famozna Savamala, da ne nabrajam dalje, a istovremeno opisana hiperaktivnost u odnosu prema jednoj nezavisnoj državnoj instituciji teško se mogu dovesti u sklad sa pomenutim dobrim standardima.
