ENPovodom Svetskog dana slobode medija, ta organizacija sa sedištem u Parizu, saopštila je da je prošlogodišnji bilans novinara koji su poginuli dok su obavljali svoj posao, najveći od 1995. godine.
„Možda nikada još nije bilo tako opasno informisati ljude“, navodi se u saopštenju RSF-a i dodaje da je situacija u svetu takva da je „daleko od toga da je obezbeđena sloboda medija“.
RSF je navela Irak kao najopasniju zemlju na svetu za novinare, u kojoj je prošle godine 19 novinara poginulo, a više od 15 oteto.
Ukupno 56 novinara i njihovih saradnika je ubijeno u Iraku u protekle dve godine, što situaciju u toj zemlji čini opasnijom od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 1995. godine, u kojima je poginulo 49 novinara, navodi se u saopštenju.
U Vijetnaskom ratu, najgorem po novinare, u periodu od 20 godina od 1955. do 1975. godine poginula su ukupno 63 novinara.
Azija nije zaostajala mnogo za Irakom u prošloj godini, sa 16
ubijenih novinara, a većina njih je ubijena jer su izrazili svoje
mišljenje.
„Osuda korupcije dražavnih zvaničnika ili istraživanje zločina postali su pogubni za novinare u Bangladešu, na Filipinima i u Šri Lanki“, navodi se u saopštenju RSF-a.
Činjenica da na Filipinima vlada veća sloboda medija nego u drugim azijskim zemljama nije pomogla šestorici novinara koje su ubile osobe koje su unajmili lokalni korumpirani političari.
Dvanaest novinara je poginulo na poslu u Latinskoj Americi i jedan u Africi, navodi se u izveštaju.
Reporteri bez granica su objavili i „Crnu listu neprijatelja slobode medija“, u kojoj su naveli „one koji su lično počinili zločine ili teške prekršaje protiv novinara ili medija i koji i dalje nisu kažnjeni“.
Na listi se nalaze lideri mnogih zemalja u kojima su novinari ubijeni, kao i radikalni pokreti koji su vršili pritisak ili ubijali novinare koji su izveštavali o njihovim aktivnostima.
U izveštaju se hvali talas podrške francuskim novinarima Kristijanu
šesnou (ćristian ćesnot) i žoržu Malbrinou (Georges Malbrunot),
koji su oteti u Iraku u avgustu 2004. godine i oslobođeni četiri
meseca kasnije.
„Srećni ishod ne treba da prikrije sumornu realnost lošeg vremena po slobodu medija“, navodi se u izveštaju i dodaje da je sloboda medija „svuda u svetu napadana, gažena, prezrena i ignorisana“.
