U
svom izveštaju za 2010. godinu, Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA)
stavio je nekoliko primedaba na rad Javnog servisa. Generalni direktor RTS-a
Aleksandar Tijanić je uzvratio da program RTS-a zaslužuje Nobela, s obzirom na
kadrove i sumu u kasi državne televizije.
Konstatujući
da RTS nema raznovrstan i balansiran program, Savet RRA akcenat je bacio na
nedovoljno prisustvo nezavisnih produkcija, mali procenat kulturno-umetničkog i
dečjeg programa, u odnosu na informativni i zabavni. Generalnom direktoru
Aleksandru Tijaniću zameren je i veliki broj repriza koje se emituju.
U
polemici o ovom izveštaju, zamenik predsednika saveta RRA Goran Karadžić i
Aleksandar Tijanić komentarisali su i stanje na medijskom nebu Srbije.
Politika:
Kakvu je zapravo poruku RRA uputio Javnom servisu?
Karadžić:
To su činjenice do kojih se došlo tokom 365 dana, 24 sata dnevno. Mislim da je
ovaj izveštaj važan za RTS i da treba da mu pomogne da uoči slaba mesta. Mi smo
u svom zaključku rekli da ima stvari koje je RTS radio dobro, radio manje dobro
i negde gde nije odgovorio na ono što zakon traži, a to je pre svega količina
nezavisne produkcije.
Politika:
Kolega Tijaniću, kako ste Vi shvatili izveštaj RRA?
Tijanić:
Ton i tajming ove poruke su krajnje upitni. Na dan kada ste izabrali novi
Upravni odbor RTS-a, vi takvu grupu ozbiljnih ljudi od karijere i imena šaljete
na novi, odgovoran i zahtevan posao objavljujući jedan od najtežih napada na
sve što je do sada uradio RTS. Otprilike, kao uputstvo za postupanje sa tom
„rts bandom” koja je unesrećila nekada srećni Javni servis. Zar to pismo nije
moglo da sačeka jedan dan? Zar smo iz medija morali da saznamo šta ugledni RRA,
i ovaj put, misli o Javnom servisu? To je s one strane dobrog ukusa i dobrog
odnosa prema novom sastavu Upravnog odbora. Zli jezici bi rekli da je to
demonstracija bezobrazne višegodišnje prakse uzajamnog platonskog animoziteta
ili dresure menadžmenta RTS-a. Ne mislim tako. Bar ne u potpunosti.
Politika:
Koji Vam se deo izveštaja učinio „upitnim”?
Tijanić:
Gotovo sve. Nema ni reči o drugom javnom servisu iz Novog Sada jer su članovi
RRA, pretpostavljam, zadovoljni njihovim radom. Nema ni reči da država Srbija,
suprotno evropskim propisima, nije svom javnom servisu obezbedila – stabilan i
dovoljan izvor finansiranja. Nema razumevanja da je pretplata pala na 44
procenta od moguće naplate. Nikada ni reč nisu izgovorili što država uzima 25
miliona evra raznih harača, doprinosa i PDV-a od ubogaljenog RTS-a. Čini mi se,
ali ja po običaju grešim, da nikada ovako gorke ocene neki članovi RRA nisu
izgovorili na račun komercijalnih televizija koje su, nesmetano a nemilice,
emitovale najskaredniji program na svetu. Od srpskog medijskog prostora
napravljena je televizijska otomanska imperija s deset turskih serija, deset
megapatoloških rijaliti programa. Do pre mesec dana takvi su kažnjavani
prekršajno od RRA, a nas kažnjavaju za sekundu prekoračenja reklamnog vremena.
Politika:
Gospodine Karadžiću, kako komentarišete ove primedbe?
Karadžić:
Nije tačno da RRA nije reagovala u slučaju skarednih programa. Naprotiv.
Reagovala je brzo, odlučno i u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. I mora da
bude jasno da RRA nije prošle godine podnela jednu prijavu zbog jedne sekunde
protiv RTS-a. Za prekršaj Zakona o oglašavanju u 2010. podneto je ukupno 1.614
prekršajnih prijava protiv RTS-a, a za prekršaj na Drugom programu podneta je
861 prijava što je ukupno 2.475 prekršaja Zakona o oglašavanju. Tu je kršenje
kodeksa o ponašanju emitera. Kada je reč o drugom javnom servisu, RTV
Vojvodina, isti ovakav izveštaj o njihovom radu naći će se na narednoj sednici
Saveta.
U
isto vreme, bez obzira na to što gospodin Tijanić ovaj izveštaj doživljava vrlo
emotivno, moram da kažem da RRA ima veliko razumevanje za situaciju u kojoj RTS
posluje. Svesni smo svih problema koji su nasleđeni iz ranijeg perioda, od
broja zaposlenih, do razorenih kapaciteta 1999. godine i nije nam bila namera
da ovim izveštajem otežamo rad RTS-u već baš naprotiv.
Tijanić:
Hvala na pomoći. Ovakvoj. Mi osporavamo vaš metod analize. Mi smatramo
neprihvatljivim da su vaši kriterijumi neuporedivo blaži prema višedecenijskim
trovačima srpskog medijskog prostora.
Karadžić:
Zašto mislite da Zakon za vas ne važi?
Tijanić:
Da li vi mislite da zakon za vas važi? Važe li za vas kodeksi ponašanja
regulatornih tela? Nama prebacujete sekundu više reklama a onda odvedete na
„Bahus” pedeset ljudi iz regionalnih RRA i tu vam večeru plati medijski tajkun.
Karadžić:
Koji to zakon zabranjuje večeru…
Tijanić:
Lep argument, ali nije za sve uzraste. Zakon zabranjuje i da Srbija postane
medijska kolonija. Jeste li vi prespavali doba kad su jedan domaći tajkun i
jedan stranac postali vlasnici po dve televizije uprkos zakonima? Sad su Grci,
uz pomoć jednog Nemca, pregazili u gledanosti domaćeg, teško otrovanog tajkuna
i kreću na nas u tandemu Foks i B92, s jedne, i Pink i Avala s druge strane.
Karadžić:
To što govorite je vaš doživljaj stvarnosti. Činjenice i tu govore drugačije.
Politika:
Ako smo, kako kažete, kolonijalna medijska zemlja, da li vi sebe doživljavate
kao borca protiv kolonizatora, upravo korišćenjem oglasnog prostora?
Tijanić:
Svakom dobronamernom građaninu Srbije danas je jasno da smo svi zajedno
izloženi medijskoj radijaciji prema kojoj su Fukušima, Hirošima i Černobilj
obične prehlade. Posle sedam godina na čelu ovog javnog servisa, moram javno da
pitam – čiji je učinak na srpsko javno mnjenje pozitivniji? Moj ili Karadžićev?
Ko je od nas dvojice stimulisao društvenu patologiju i bašibozluk? Prostakluk i
hipnozu?
Politika:
Gospodine Karadžiću, ovo su ozbiljne optužbe.
Karadžić:
Nisu to ozbiljne optužbe već samo lično viđenje gospodina Tijanića i ja ne
želim da na to odgovaram, ali evo samo nekoliko reči. Nije RRA određivala
koliko će biti emitera u Srbiji nego Ministarstvo telekomunikacija. A to kako
gospodin Tijanić doživljava prirodu komercijalnih emitera zaista nije na meni
da komentarišem. Koliko on spočitava to što se emituju strane serije, toliko se
RTS-u mogu spočitavati reprize. Ako se na moje pitanje, zašto RTS ima više od
2.000 prekršaja, da odgovor: „Vi ste večerali sa Željkom Mitrovićem”, onda to
znači da se krupnim rečima potkrepljuju najslabiji argumenti. U isto vreme RRA
ima ozbiljne probleme jer ono što javnost očekuje od RRA nije u korelaciji sa
zakonom.
Tijanić:
Vi niste uradili ništa jer vam, navodno, zakon vezuje ruke. Odjednom, kao da
vam je neko ili nešto veoma moćno naručilo akciju, vi možete sve a zakon se
nije promenio. Neko je očigledno shvatio da ove emisije nisu sociologija ili
psihijatrija, već čista politika koja odgaja generacije za novi val populizma i
demagogije.
Karadžić:
Ne znam odakle vam ideja o nekakvim naručenim akcijama, a Savet sebe nikada
nije doživljavao kao isključivo represivan organ. Zato su i naše mere uvek bile
postupne. Što se tiče kodeksa, imate oko 1.400 prekršaja u prošloj godini i oni
se više od 90 odsto odnose na činjenicu da ste koristili latinicu, a da kao
javni servis morate da koristite ćirilicu.
Tijanić:
Divno. Na toj primedbi dokazaću kako i koliko manipulišete takozvanim
činjenicama. Programi koje snima i radi sam RTS obavezno su na ćirilici. U
programima koje kupujemo ili su produkcija nezavisnih agencija, proizvođači
sami biraju pismo. Ako hoćete da zabranite latinicu, pošaljite nam sutra još
jedno pismo na ćirilici. Moj problem s vama proističe iz nerazumevanja vaše
uloge da olakšate rad ne samo komercijalnim stanicama, sa čijim vlasnicima,
očito, stojite dobro, već i s Javnim servisom, sa čijim direktorom očito
stojite loše.
Politika:
Ako tvrdite da smo pod medijskom kolonizacijom, a pomenuli ste da privatne
televizije truju decu – zašto je na RTS-u nedovoljan procenat dečijeg i
školskog programa u odnosu na informativni program i vesti, što može da se
shvati kao ozbiljna zamerka?
Tijanić:
U najtežim uslovima za rad, pri platama koje ne prelaze 40.000 dinara u
proseku, u nedostatku tehničkih sredstava, srušenim zgradama i u Vojvodini i
ovde, srušenim predajnicima, strahovitim padom kreativnosti ovih generacija
novinara i autora, promene mentaliteta, shvatanja i ukusa dece, visoke cene
proizvodnje, nisam srećan rezultatom, ali sam prinudno zadovoljan. Sad smo
angažovali legendarnog Timotija Bajforda, kao savetnika za dečiji program i
videćete od jeseni njegov učinak. Imajte na umu da Prvi program ne može da ima
dovoljno dečijeg programa jer je to ofanzivni, borbeni program.
Karadžić:
Borbeni?
Tijanić:
Borben u smislu da nije ni zabavni ni dečiji. Drugi program je program kulture
i dečijih emisija. Na Prvom programu emitujemo subotom i nedeljom tri sata
Diznija.
Karadžić:
Govoreći o kolonijalizaciji, treba da kažemo sledeći podatak: da je u dečijem
programu RTS-a 80 odsto emisija strane produkcije.
Tijanić:
Nećete verovati, Srbi nisu poznati po pravljenju crtanih filmova.
Karadžić:
Kod naučno-obrazovnog programa situacija je identična, strana produkcija
zastupljena je 80 odsto. To su činjenice, ako govorite o kolonizaciji.
Tijanić:
Ako je pretplata pala na 44 procenta, a napominjem da je samo u Beogradu
prošlog meseca bila 70 procenata i Novom Sadu oko 60, sve zakonske obaveze
možemo da ispunjavamo s jedva polovinom potrebnih programskih procenata. Šta je
normalnije nego da RRA konstatuje tu činjenicu i oštro zatraži od države da nam
obezbedi uslove za rad, pa onda zajedno da traže programske kvote. Nađite mi
takvo pismo RRA upućeno državi? Stičem utisak da stabilan Javni servis Srbije
smeta centrima moći i nekim savezima elita. Naplata pretplate u Hrvatskoj je
godinama viša od 90 procenata.
Politika:
Koliki budžet ima hrvatska nacionalna televizija?
Tijanić:
Dva i po puta veći od RTS-a. To je stvar koja se ovde krije. Uostalom, nije RTS
zadužen da naplaćuje preplatu. On je nije ni raspisao, Zakon o pretplati je
donet 2002. godine u vladi Zorana Đinđića. Pretplatu, kao i svaki zakon, mora
da sprovede država. Mi plaćamo procenat elektroprivredi i oni su uzimali osam
miliona evra godišnje za uslugu naplate pretplate. Onda jedan krug mrzitelja
RTS-a uzme i piše po forumima i kolumnama kako je njima program HRT-a „baš fensi
i kul”. Fensi i kul, a? Pitajte TV kritičare iz Zagreba šta misle o tamošnjem
javnom servisu. Ako baš hoćete, pitajte i nekog Srbina iz Hrvatske kako mu je
ovih dana dok gleda program HRT-a. Takav rečnik smo ovde izbacili pre deset
godina.
Politika:
Da li je i Pink kažnjavan?
Karadžić:
Protiv Pinka je prošle godine podneto 1.248 prijava. Ali, uopšte neću da se
bavim Pinkom jer smo ovde pozvani da razgovaramo o izveštaju Saveta RRA koji se
odnosi na RTS. Kada pričate o pretplati, šta ste vi kao RTS učinili da se
poveća naplata? Vi ste najmoćniji medij u Srbiji, i na tome vam svaka čast,
kapa dole. Da li ste prekinuli neku od svojih serija velike gledanosti na čemu
vam takođe čestitam i da objavite neki spot i kažete svima u Srbiji, počnite više
ljudi da plaćate pretplatu.
Tijanić:
Samo izrazito inteligentni ljudi smatraju da se jakom propagandom neki vid
poreza može učiniti izrazito popularnim. Ja sam glup, ja mislim da propagandom
nijedan porez ne može da se popularizuje. Mislim da su ljudi u krizi, da zakoni
nisu dobri. Mislim da je osnovno pitanje za srpsku javnost i državu – ukinite
RTS na mesec dana i posmatrajte čemu ste izloženi. Bez RTS-a, sledećoj
generaciji naše dece izrašće kažiprst na čelu.
Karadžić:
To nije porez. To je nešto što građani u svim civilizovanim zemljama plaćaju
kao što plaćaju zdravstveno osiguranje bez obzira na to da li su bolesni ili
ne. Ali, jeste li vi ikad napravili akciju preko vaših programa, plaćajte
pretplatu? Kao što svi građani u Evropi plaćaju za svoj javni servis imali
televizor ili nemali?
Tijanić:
Smatrali smo da je najbolji način reklame za RTS vraćanje poverenja milionskog
gledališta. To smo uspeli. Šest godina smo najgledanija srpska televizija sa
solidnim radio-programima. Kad na to dodate najuspešniju srpsku marketinšku
akciju – Evrosong, pa izgradnju Avalskog tornja, pa sigurnu kuću za žene i
decu, pa celodnevni digitalni program posvećen kulturi, pa akciju zaveštanja
organa… Mi pokazujemo: građani, evo kuda ide vaš novac. Teško se živi, a
protiv RTS-a traje neprekidna, dobro organizovana akcija komercijalnih stanica
i političkih moćnika s kojima imaju zajedničke interese.
Karadžić:
Sve to ipak nije razlog da zapadate u teoriju zavere. Nemojte misliti da RRA
ima nešto protiv vas. Primite ovo istraživanje kao nešto što treba i vama da
pomogne. Da kažete: jeste, ljudi, nema para, nema pretplate, nema marketinga,
dajte da proizvedemo više, dajte da država iz budžeta izdvoji nešto, da možemo
da proizvodimo i više i bolje.
Tijanić:
To će teško ići dok vi iz RRA shvatate svoj društveno veoma važan posao,
isključivo kao držanje metra u ruci, neprestano merenje RTS-a i pisano vežbanje
strogoće. Mene nećete uplašiti a svima samo odmažete. Dolazi teško vreme za
RTS. Treba da pomognete u stvaranju dobrih uslova za rad, pa da tek onda
ispostavljate zahteve. Inače, kako ćemo mi da se suprotstavimo stranim
milijarderima koji su sa svoje dve televizije već pregazili Pink i sad kreću na
nas. Hoćete li svi biti srećni kad ispunimo kvote, a niko nas ne bude gledao?
Karadžić:
Nećemo biti srećni. Bar neki.
Tijanić:
Lep kraj ružnog razgovora.
Politika:
Slažemo se.
Autor:
Aleksandar Apostolovski – Višnja Dugalić
