Na nivou statističke greške
Ono što je portal Nova.rs o ovoj analizi mogao da sazna nezvanično jeste da su rezultati ispod svakog nivoa u oba perioda, ali da je zastupljenost opozicije u Dnevniku RTS u periodu od 2016. do 2019. može izjednačiti sa statističkom greškom, jer ide ispod jedan odsto. Sa druge strane, situacija u prethodnom periodu, dakle od 2009. do 2012. po sadašnju vlast, a tadašnju opoziciju, bila je znatno bolja.
Ova analiza mogla bi u velikoj meri objasniti i vrlo kritički izveštaj Evropske komisije o stanju medija u Srbiji i objasniti zašto je ocena EK bila da je tokom predizborne kampanje većina medija “promovisala vladinu politiku, a posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom”. Kako se dalje navodi u izveštaju, ona manja grupa medija koja je nudila alternativne poglede na stvarnost u Srbiji imala je ograničen domet, pa iz perspektive Brisela – nije pružena efikasna protivteža.
Uprava nema
Rezultati izloženi ili , ipak, nisu…
U telefonskom razgovoru, a zatim i u SMS prepisci, Vuletić je za Nova.rs rekao da je nalaze ove analize izložio na konferenciji u martu ove godine, ali nije odgovorio gde je bila ta konferencija i zašto je nemoguće naći izveštaj sa iste. Zatim u daljoj prepisci kaže da su analizu videli samo on i Bujošević?!
Na pitanje da li može da nam prosledi kompletnu analizu, uz obrazloženje da je na ispitu u BiH, odgovorio je: “Ne mogu”.
Da li je SRS bila jedina opozicija?
Postavili smo pitanje Vuletiću i da kaže da li je tačno da je u periodu između 2016. i 2019. godine zastupljenost opozicije u dnevniku RTS bila ispod jedan odsto, a dobili smo ovakav odgovor:
“Osnovni nalaz tog pregleda je da je prisustvo opozicije u oba posmatrana perioda bilo podzastupljeno. U relativnom smislu (s obzirom na broj poslanika u parlamentu), podzastupljenost je bila još veća pre 2012. Tada je na primer SRS koja je po broju poslanika bila najveća stranka i imala u parlamentu oko 30 odsto poslanika u RTS dnevniku bila zastupljena sa oko pet odsto. Drugim rečima RTS Dnevnik je uvek višestruko više prostora davao vladajućoj grupaciji i tu se ništa nije promenilo ni nakon 5. oktobra”, rekao je Vuletić, uporno izbegavajući da odgovori da li je zastupljenost opozicije u periodu od 2016. do 2019. bila ispod jedan odsto.
Nameće se i zaključak da SRS o kojoj Vuletić priča nije bila jedina opozicija u periodu od 2009. do 2012. godine u Srbiji, tako da je onda i ukupna zastupljenost opozicije u tom periodu verovatno bila veća od pomenutih pet odsto.
To je u svakom slučaju poražavajući podatak, a šta onda reći ako sada te brojke idu čak i ispod jedan odsto…
