Ideja da RTS treba podeliti između vlasti i opozicije, koju je izneo doktor političkih nauka i analitičar Mladen Mrdalj, nije naišla na pozitivne reakcije sagovornika Danasa. Smatraju da je neprihvatljiva, čak i besmislena i da ne bi donela poboljšanje u izveštavanju tog javnog medijskog servisa.
Kako naterati političare da smanje pritisak na televizije kako bi i novinarima bilo lakše, Mrdalj u tekstu objavljenom u Danasu, navodi da za početak nije uopšte potrebno da izbori budu pošteni.
“Bitno je da na njima vladajuća koalicija nema više od 189 poslanika u Skupštini. Nakon izbora, formira se Skupština. Skupština većinom glasova bira Vladu. Poslanici skupštinske većine su oni koji su gl<asali zs izbor Vlade. Poslanici opozicije su oni koji nisu. Poslanici većine biraju urednika RTS 1. Potom se većinom glasova unutar opozicije bira urednik RTS 2”, naveo je, između ostalog, Mrdalj.
Na RTS 2 bi se, kako je dodao, videlo kako to može da bude uljudnije i kulturnije, a sve pod logom RTS-a.
„Taj logo RTS-a je bitan ljudima koji smatraju da je državna TV ipak „državnija“, pa je samim tim „bliža istini“ ili bar ima veći autoritet. Tako bi se stvorila ravnoteža straha i konkurencija i među partijama i među televizijama. Samim tim bi i novinari bili daleko slobodniji, jer bi uvek mogli da se pobune ako ih neko pritiska, pošto bi konkurentske televizije jedva dočekale da im daju platformu kao svedocima da su „one druge TV u stvari partijske sluge““, naveo je Mrdalj.
Smatra da bi u takvoj atmosferi, medijske ravnoteže svakoj vlasti bilo teže da sprovodi medijski linč protiv nepodobnih sudija, tužilaca, policajaca, lekara, i drugih, jer bi oni uvek mogli doći na RTS 2 i dopreti do tog procenta glasača koji svojom neobaveštenošću olakšavaju skupštinsku većinu vladajućim partijama.
„U krajnjem slučaju, ne bi bilo gore nego sada, a vrlo verovatno bi bilo bolje“, istakao je Mrdalj.
Potpredsednik Udruženja novinara Srbije Slobodan Ćirić kaže da donekle može da razume praktičnost predloga da se RTS podeli na deo koji će kontrolisati vlast i deo koji će kontrolisati opozicija, ali da sa stanovišta struke kojom se bavi i novinarskog udruženja kojem pripadam, taj predlog mi je potpuno neprihvatljiv, čak besmislen.
– Neprihvatljiv je i besmislen zbog toga što bi se u slučaju takve podele s pravom moglo postaviti pitanje da li to znači da bi novinari jednog dela javnog servisa trebalo da „navijaju“ za vlast, a drugog za opoziciju!?! Suština novinarstva nije u služenju vlasti ili opoziciji, već u traganju za istinom i kritičkom praćenju onoga što je od javnog interesa, nezavisno od bilo koje vlasti i od bilo koje opozicije. Svestan sam koliko je to u Srbiji teško, ali to ne znači da se ne treba boriti za medijske slobode uprkos pritiscima sa svih strana – ističe Ćirić za Danas.
Javni servis se, kako dodaje, i zove tako zato što treba da služi narodu i istini, a ne vlasti i opoziciji.
– Umesto podele, moramo se boriti da u javnom servisu rade istinski profesionalci koji struku neće podrediti politici, koji će biti novinari, a ne društveno-politički radnici. I sve ovo je snažno povezano i zavisno od dubokih sistemskih promena koje su neophodne, a koje daleko nadilaze samo pitanje sudbine javnog servisa – dodaje on.
Slobodan Prvanović, naučni saradnik Instituta za fiziku, i kandidat za člana UO RTS-a kaže da “RTS ne sme da bude plen”.
– Potpuno sam protiv takve ideje. Javni servis ne sme da bude plen koji se deli između vlasti i opozicije, makar bio podeljen na ravne časti. To bi, eventualno, bilo samo neznatno poboljšanje izveštavanja RTS-a, a svakako ne ono što mora da se postigne, a što je rad RTS–a u skladu sa najvišim standardima novinarskog kodeksa uz striktnu i potpunu primenu svih zakonskih odredbi – navodi Prvanović za Danas.
Naglašava da ukoliko se sada nalazimo u periodu temeljne reformacije društva, onda nikako ne smemo da se opredeljujemo za neka “sklepana” kompromiserska nezakonita rešenja.
Sa druge strane, Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke bi podržao sve što bi pomoglo normalizaciji.
– Iskreno, ne dopada mi se ta ideja. A ne mislim ni da je previše realna, niti vidim kako bi se tehnički sprovela. Ali, ukoliko bi to bio rezultat nekog šireg kompromisa, spreman sam da podržim sve što bi moglo doprineti kakvoj-takvoj normalizaciji situacije – navodi Vukadinović za Danas.
Izvor: Danas
