Radio televizija Srbije, prema pisanju Cenzolovke, od 2020. do danas za reklamiranje sopstvenih TV programa u prorežimskim tabloidima sklopila je ugovore vredne više od 90 miliona dinara. S druge strane, RTS demantuje ove podatke, ali poriče samo količinu novca koji daje prorežimskim tabloidima, a ne samu činjenicu da im plaćaju za reklame.
Kako piše Cenzolovka, RTS je od 2020. do danas izdavačima tabloida Informer, Srpski telegraf, Kurir i Mondo, Večernje novosti i Alo dodelio ugovore vredne više od 90 miliona dinara, odnosno oko 780.000 evra. Najveći deo tog iznosa pripao je kompaniji Mondo INC, izdavaču portala Mondo i od 2023. godine lista Kurir, sa kojom je javni servis sklopio ugovore vredne 28,2 miliona dinara (oko 240.000 evra) za reklamiranje programa RTS-a na portalu Mondo i u štampanom izdanju Kurira.
RTS je u demantiju naveo da ukupna vrednost ugovora sa pomenutim medijima – Novosti, Alo media sistem, Adria media group/Mondo INC, Medijska mreža i Insajder tim – u periodu od 2020. do 2025. godine nije iznosila više od 90 miliona dinara, već 73,5 miliona dinara neto. Dodaju i da je realizacija tih ugovora u istom periodu bila 36,4 miliona dinara neto, što, kako tvrde, nije navedeno u tekstu.
Javni servis je naveo i da su ugovori sa medijskim kućama Insajder tim (izdavač Informera) i Medijska mreža zaključivani od 2021. godine, a ne od 2020, kako je objavljeno.
Autorka teksta u Cenzolovci Marija Vučić kaže za Danas da su podaci korišćeni u tekstu preuzeti iz evidencije Uprave za javne nabavke, odnosno iz podataka o dodeljenim ugovorima, te dodaje da će naknadno proveriti razliku u ciframa koje navodi RTS.
„Poenta teksta nije bila samo u ciframa, već u pitanju zašto se javni servis uopšte oglašava u tabloidima i zašto za to izdvaja toliki novac. Na ta pitanja RTS nije odgovorio“, navodi Vučić i dodaje da su iz RTS-a reagovali tek nakon objavljivanja teksta.
Ukazuje da RTS-u nije poslala zahtev za informacije o javnom značaju već novinarska pitanja, na koja nije dobila odgovor. Govoreći o demantiju, ocenjuje da je fokus RTS-a pogrešno usmeren isključivo na brojke, umesto na suštinu pitanja koje se tiče trošenja javnog novca i odnosa javnog servisa prema tabloidima.
„Verovatno im ne odgovara da se o njima piše kao o mediju koji se oglašava u tabloidima, budući da je reč o javnom servisu koji se finansira i pretplatom građana“, kaže Vučić.
Ona podseća i da tabloidi sa kojima RTS sarađuje, poput Informera, često negativno izveštavaju o javnom servisu, posebno u situacijama kada im se ne dopada uređivačka politika.
„Poput izveštavanja o protestima ili političkim temama. RTS očigledno dosta polaže na svoj imidž i pažljivo prati kako se o njemu piše, ali mislim da je potpuno pogrešan fokus da se rasprava vodi samo oko cifara, a ne oko razloga i opravdanosti takvog oglašavanja“, ukazuje Vučić.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje zbog čega javni servis izdvaja toliki novac za oglašavanje u tabloidima i da li se može opravdati ovaj način trošenja javnih sredstava.
Potpredsednik stranke Srbija centar i bivši član REM-a Slobodan Cvejić objašnjava da načelno, u pravno-formalnom smislu, pošto je RTS-u zakonski dozvoljeno da radi komercijalno oglašavanje, logično je da može i sebe da reklamira u drugim medijima.
„To je možda praksa koju treba temeljno preispitati, ali već sad možemo da govorimo o problemu koji je vezan za profesionalnu etiku i politiku kuće čiji je opis medijski javni servis“, ukazuje Cvejić.
Postavlja pitanje gde bi jedan javni servis koji je vlasništvo svih građana, ne države, kako se uobičajeno kaže, trebalo da se reklamira, a gde ne.
„Bilo koji tabloidi, pa tako i pro-režimski, nisu entiteti sa kojima medijski javni servis građana Srbije treba da ima poslovne aranžmane, jer ovi kvazi-mediji ugrožavaju slobodu informisanja, afirmišu negativne vrednosti i podstiču podele i sukobe u društvu. Ovakvom praksom RTS-a se samo pokazuje kako je većina medija uvezana u mrežu interesa i stavljena pod kontrolu vladajućeg režima“, ukazuje Cvejić.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski smatra da je RTS medijska kuća kojoj ne treba nikakva reklama u drugim medijima jer ima nekoliko programa radija i nekoliko programa televizije.
„Ako su ti programi dobri i po standardima javnog servisa, oni su sami sebi reklama i sem najave programske ponude u dnevnim novinama, ali pristojnim i profesionalnim, ništa im više nije potrebno“, ističe Veljanovski.
Činjenica da je RTS od 2020. godine sklopio ugovore vredne više desetina miliona dinara za reklamiranje u prorežimskim tabloidima, prema mišljenju Danasovog sagovornika, dokaz je stanja u kome se na ovu kuću gleda kao na deo jedinstvenog propagandnog mehanizma vlasti koji ne dopušta samostalno, nezavisno delovanje nikome pa ni javnom servisu.
„Razlog zbog čega se toliko novac izdvaja za tabloide je njihovo dodatno finansiranje iz javnih prihoda, odnosno takse koju plaćaju svi građani. To je deo tog ‘ćupa’ iz koga se zahvata za medije, o čemu je ne tako davno govorio predsednik Vučić. Naravno, sve je to protiv pravila i propisa i podriva šansu da RTS konačno postane javni servis. Razume se, pored uticaja vlasti, osnovnu odgovornost nosi rukovodstvo kuće“, zaključuje Veljanovski.
Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-ja, kaže da je novac koji RTS sakupi od preplate „deo novca koji čini Vučićev ćup“, koji služi za njegovu propagandu.
– Biću krajnje otvoren, ovo je čin razbojništva. Da je RTS stvarno javni medijski servis koji treba da omogući poštovanje člana 51 Ustava Republike Srbije koji garantuje građanima istinito, blagovremeno i potpuno informisanje, on bi „podršku“ svojim javno raspisanim konkursom uslovio poštovanjem medijskih zakona i Kodeksa novinara Srbije – ističe naš sagovornik.
On dodaje da bi uz to, RTS javnost upoznao sa rezultatima monitoringa efekata te podrške medijima – to radi svaki donator.
-Pored RTS-a, za ovu situaciju je odgovoran i DRI koji bi trebalo da istraži svrsishodnost trošenja novca građana Srbije koje RTS deli medijima koji su sredstva propagande u funkciji urušavanja ustavnog poretka, jer legitimizacija protivustavne lične vlasti je protivustavni čin. Ovo je prilika za Tužilaštvo za organizovani kriminal da istrči na teren i i nađe odgovorne u RTS za ovo. Nisam pravnik, ali su mi neki pravnici rekli da ovde ima elementa za kršenje clana 359 Krivičnog zakona – kaže Gavrilović dodajući da BIRODI preko svojih monitoringa skuplja dokazni materijal za medijsku saučesništvo.
Istraživanje Cenzolovke o troškovima oglašavanja javnog servisa u provladinim tabloidima možete pročitati OVDE, a demanti RTS-a na isti tekst OVDE.
Izvor: Danas
