ENNenad Cekić, predsednik Saveta RRA, u intervjuu za „Blic“ potvrđuje da na srpskom medijskom nebu i dalje ima mnogo problema, na kojima RRA svakodnevno radi.
Da li smatrate da je sve urađeno kako treba kada je podela frekvencija u pitanju, da li ste možda negde pogrešili?
– Pogrešivost je teorijski moguća, bar je lično mislim da mogu da napravim grešku. Jedini siguran dokaz da nismo napravili grešku je taj što svi emiteri kojima smo dali dozvolu plaćaju mesečnu naknadu RRA. Imali smo mali problem sa TV B92, koji su kasnili sa plaćanjem, ali se i to regulisalo. Mi nismo kreatori javnog mnjenja, mi smo samo „regulatorni saobraćajci“. Naše je samo da utvrdimo da li je nešto urađeno po zakonu ili nije.
Pre nekoliko dana, osnovana je Asocijacija komercijalnih emitera nacionalne mreže („Pink“, B92, „Foks“, „Košava“, „Hepi“ i „Avala“) koji žele zajednički da se bore za bolji status medija u Srbiji.
– Nemam nikakav poseban stav o tome. Mi se bavimo regulativom, to jest zakonom i njegovim sprovođenjem. Možemo da raspravljamo sa pomenutom asocijacijom o svim zakonskim problemima. Druga stvar je primena zakona. Svako ko misli da se zakon negde ne primenjuje, treba da razgovara sa nama. Ako žele da se neki zakoni o radiodifuziji menjaju, mi nismo prava adresa za to.
Da li ste zadovoljni radom javnog servisa RTS?
– Ono čime smo nezadovoljni je to što RTS ništa ne radi povodom pitanja povećanja naplativosti pretplate. Jedino telo koje je radilo na pitanju pretplate je bilo RRA. Aleksandar Tijanić, prema našim saznanjima, ne radi ništa povodom toga. Ako je tamo neka prosečna plata 40.000 dinara, ona bi mogla da bude 70.000 kada bi naplatili pretplatu kako treba. Tijanić povodom toga uvek ima neku tužnu socijalnu priču kako ljudi nemaju da plate. Postoje ljudi koji mogu da mrze Tijanića, pa i mene, ali to nije razlog da se ne plaća pretplata, što je zakonska obaveza.
Da li će RRA dozvoliti da se poveća minutaža reklama na komercijalnim televizijama?
– Jedna grupa ljudi je oborila cenu sekundi za reklamiranje na komercijalnim televizijama. Naš stav je da treba da se naplati ono što vredi. Nije stvar u tome da se poveća vreme marketinških blokova jer bi se na taj način prvenstveno uništile sve male lokalne televizije. Mi imamo uvid u situaciju i reagujemo kada neka nacionalna mreža prekrši pravila koja smo postavili. Naš stav je da cenu reklamnih sekundi treba povećavati, a ne minutažu marketinških blokova.
Nedavno je veliko zanimanje javnosti izazvala dokapitalizacija TV „Avala“. Željko Mitrović je kupio pet odsto.
– Do sada je dva puta napravljena dokapitalizacija TV B92, pa se nije oko toga pravila medijska buka. To što je Željko Mitrović, vlasnik „Pinka“, lično ušao sa manje od pet odsto kapitala u TV „Avalu“ je zakonski sasvim prihvatljivo. Mi kao RRA procenjujemo samo da li je u pitanju prodaja dozvole ili prodaja kapitala koja je u svetu biznisa savim regularna pojava. Sa pet odsto dokapitalizacije niko ne može da proda dozvolu, kada bi taj procenat bio preko pedeset odsto, onda bi to bila stvar povodom koje bismo reagovali. Što kaže jedan moj prijatelj: „Tražili ste kapitalizam – dobili ste kapitalizam, podnesite tu pobedu“.
Nezadovoljna podelom nacionalnih frekvencija bila je televizija RTL, koja je i tužila RRA.
– Što se tiče tužbi RTL zbog nedobijanja dozvole, mislim da je i dalje povodom tog pitanja status kvo. Nama Vrhovni sud šalje njihove odluke i mi na te odluke reagujemo po zakonu. Slažemo se i sa Vidom Petrović-Škero, koja smatra da moramo da poštujemo odluke Vrhovnog suda. Ne slažemo se sa njima, ali moramo da poštujemo Vrhovni sud. Od nas se traži da preispitamo svoje odluke, a naša odluka je bila prilično jasna. Štitimo domaću radiodifuziju i zbog toga smo nacionalnu frekvenciju dali samo dvema stranim televizijama, to su B92 i „Foks“, a ostalo domaćim televizijama („Pink“, „Avala“, „Košava“ i „Hepi“). Ulazak treće strane kompanije na domaće tržište nacionalnih televizija po nama je neprihvatljiv – kaže Cekić.
Vladimir Đurić Đura
