EN
Ruski sudovi izdali su prošlog meseca naloge za hapšenje troje novinara koji su u egzilu, što je potez za koji analitičari kažu da je osmišljen da uznemiri kritičare van granica zemlje.
Moskovski sud je 17. juna naredio hapšenje Jekaterine Fomine i Romana Anina pod optužbom da su širili ono što Kremlj smatra lažnim informacijama o ruskoj vojsci.
U odvojenom slučaju 27. juna, sud je izdao nalog za hapšenje Faride Kurbangalejeve pod optužbom da je opravdavala terorizam i širila ono što Moskva smatra lažnim informacijama o ruskoj vojsci.
Kurbangalejeva je izveštavala za ruske i međunarodne kanale i vodi Jutjub kanal gde intervjuiše ukrajinske i ruske političare.
Slučaj koji uključuje Fominu potiče iz dokumentarnog filma iz 2022. na kojem je radila u istraživačkom izdanju portala IStories, koji je osnovao Anin. U dokumentarcu, ruski vojnik je priznao da je ubio ukrajinskog civila.
„Ako otvoreno govorite protiv aktuelnog ruskog režima, ne možete biti bezbedni nigde“, rekla je Fomina za Glas Amerike. „Ne možemo reći da možemo da nastavimo svoj normalan život“.
Od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, Rusija je pojačala represivnu taktiku protiv novinara unutar i izvan zemlje, kažu posmatrači. I dok su hapšenja u odsustvu manje teška od drugih oblika uznemiravanja za koje je Moskva optužena, poput trovanja i uhođenja, stručnjaci kažu da su ona i dalje šraf u transnacionalnoj mašini za represiju.
Takvi nalozi služe i za zastrašivanje prognanih novinara i signaliziraju ruskoj domaćoj publici da se kritike ne tolerišu, kaže Grejdi Von iz Fridom hausa (Freedom House) u Vašingtonu.
„To šalje poruku da ‘samo zato što su ove osobe napustile Rusiju ne znači da smo zaboravili na njih’“, rekao je Von za Glas Amerike.
Rusija je među najmanje 26 vlada koje su tokom protekle decenije proganjala novinare i kritičare u inostranstvu, prema izveštaju Fridom hausa za 2023.
Karol Lučka, koji pokriva istočnu Evropu u Međunarodnom institutu za štampu, veruje da bi ova praksa mogla da bude deo napora „da se na papiru zadovolje unutrašnji zahtevi rukovodstva za određen broj maltretiranih novinara, aktivista i drugih kritičara u datom vremenskom okviru“.
Lučka je napomenuo da petkom uveče, na primer, rusko Ministarstvo pravde obično dodaje četiri ili pet imena — često uključujući i novinara — na listu takozvanih „stranih agenata“.
Nalozi za hapšenje takođe mogu „doprineti diskreditaciji novinara među [ruskim] stanovništvom“, rekao je Lučka, koja živi u Beču.
Ruska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na imejl Glasa Amerike sa zahtevom za komentar.
Ranije ove godine, Fomina je za Glas Amerike govorila o psihološkim posledicama početka iznova u novim gradovima i pravnim pretnjama sa kojima se suočavala više od šest meseci.
Ruska novinarka živi u Evropi od 2022, ali ne želi javno da kaže gde je smeštena iz straha da bi ruske vlasti mogle da je prate.
Jedna od najtežih spoznaja za Fominu je to što će nalog za hapšenje predstavljati ograničenja u pogledu toga gde ona može bezbedno da putuje – i odakle da izveštava – zbog zabrinutosti da bi određene vlade mogle da je izruče Rusiji.
„Bila sam nezavisna novinarka, veoma fleksibilna, veoma mobilna, spremna da poletim za sat vremena ako se nešto desi“, rekla je ona. „Sada sam zaista ograničena i ne mogu da idem u mnoge zemlje“.
Fomina, koja sada radi u izgnanom ruskom izdanju TV Rain, rekla je da je zabrinuta da bi ta akcija mogla da joj oteža pronalaženje izvora u Rusiji koji su voljni da razgovaraju s njom.
Ona očekuje da će sud na kraju suditi i osuditi je u odsustvu. Uprkos tome, ona ostaje nepokolebljiva.
„Zaista verujem da ne možemo da ćutimo“, rekla je. „Stojim na svojim vrednostima“.
Izvor: Glas Amerike
