EN
Smatrali su je hrabrom, ali to je platila životom: nakon 15 meseci provedenih u ruskom zatvoru, umrla je ukrajinska novinarka Viktorija Vika Roščina. A trebalo je da uskoro bude puštena na slobodu.
Rat je bio njena tema: od početka ruske invazije na Ukrajinu, novinarka Viktorija Roščina više puta je sama sebe dovodila u opasnost kako bi izveštavala o ljudima na okupiranim teritorijama u njenoj domovini. Sada je svoju hrabrost platila životom: 27-godišnjakinja umrla je nakon 15 meseci provedenih u ruskom zarobljeništvu – tokom prebacivanja iz zatvora u južnom ruskom gradu Taganrogu u Moskvu. Bila je nadomak slobode: Roščina je uskoro trebalo da bude deo razmene zarobljenika.
Vest o njenoj smrti u Ukrajini je objavljena 10. oktobra. Nju je na tamošnjoj televiziji saopštio šef Ukrajinskog koordinacionog štaba za pitanja razmene zarobljenika, Petro Jazenko. Okolnosti pod kojima je umrla i dalje su nejasne. Taj predstavnik Ministarstva odbrane Ukrajine rekao je da je s Ruskom Federacijom već bila dogovorena razmena. „Prema poslednjim informacijama, ona je odvedena u istražni zatvor Lefortovo (kod Moskve) kako bi se pripremila za povratak kući. Uskoro je trebalo da bude kod kuće“, rekao je.
Porodica preminule novinarke pre toga je dobila pismo od Ministarstva odbrane Rusije u kojem se navodi da je Roščina, koja bi 6. oktobra napunila 28 godina, umrla 19. septembra.
Zarobljeni u „paklu na zemlji“
To nije bio njen prvi boravak u zarobljeništvu. Nju je u martu 2022. uhapsila i zatvorila ruska služba bezbednosti u južnom ukrajinskom lučkom gradu Berdjansku. Bila je optužena za špijunažu. Deset dana kasnije, ta mlada žena je puštena u zamenu za ruske vojnike i vratila se u Zaporožje.
I u avgustu 2023. je nestala tokom putovanja na okupiranu teritoriju i nije se očekivalo da će se vratiti kući. Njena porodica je izgubila kontakt s njom 3. avgusta, a Roščina se kao nestala vodila skoro godinu dana. Tek u maju 2024. Rusija je zvanično potvrdila njeno hapšenje i da se nalazi na teritoriji Ruske Federacije. Do tada se ništa nije znalo o njenoj sudbini.
Istražni zatvor u Taganrogu, u kojem je novinarka u poslednje vreme bila, brutalno je mesto, objašnjava Tetjana Katričenko iz ukrajinske Medijske inicijative za ljudska prava. „Opisuju ga kao pakao na zemlji. U Taganrogu su, na primer, držani zarobljeni branioci železare Azovstal u Marijupolju. Oni koji su oslobođeni pričali su o užasnim mučenjima“, objavila je Katričenko na Fejsbuku. Roščina je, tvrdi Katričenko, držana u samici u Taganrogu najmanje od maja do septembra ove godine.
„Nije odstupala od svojih ubeđenja“
Među kolegama je njena smrt izazvala zaprepašćenje i veliko saosećanje. Prema Tetjani Kosak, glavnoj urednici internet portala „Graty“, Viktorija Roščina bila je „hrabra“ i „nije odstupala od svojih ubeđenja“. Bila je talentovana novinarka pred kojom je bila velika profesionalna budućnost, rekla je Kosak i dodala: „Ali, tokom rata je potpuno izgubila kontrolu, zbog čega je i prvi put zarobljena.“
„Vika je bila jedna od najkomplikovanijih novinarki s kojima sam ikada radila. Nekada je bila nepodnošljiva. Svaku korekciju je shvatala lično. Ali, bez obzira šta da se desilo, Vika je kao novinarka ostala verna sebi. Nisi mogao da je zaustaviš kad odluči da nešto preduzme. Rusija ju je ubila, bez obzira šta oni tamo sada kažu“, piše Jevgen Buderatski, zamenik glavnog urednika onlajn izdanje lista „Ukrajinska pravda“.
Bez znakova života tokom 15 meseci zatvora
„Duboko smo šokirani smrću Viktorije Roščine i tugujemo s njenom rodbinom“, ističe Anja Osterhaus iz „Reportera bez granica“. „Tokom svih 15 meseci koliko je novinarka provela u zatvoru, ruske vlasti se nisu oglasile o razlozima i optužbama. Uprkos ponovljenim pokušajima ’Reportera bez granica’, a i njene rodbine, znakova života nije bilo“, kaže Osterhaus. Toj organizaciji je poznato 19 slučajeva ukrajinskih novinara koji se nalaze u ruskim zatvorima.
Oksana Romanjuk, šefica Ukrajinskog instituta za masovne informacije, govori pak o 30 ukrajinskih novinara u ruskom zarobljeništvu. „Gde je zapelo s razmenom, međunarodna zajednice?“, pita ona u objavi na Fejsbuku.
Roščina je bila na samom početku karijere. Novinarstvom se bavila tek šest godina. Radila je za „Ukrajinsku pravdu“ i novinske portale „Novosti Donbasa“ i „Censor.net“. Uz to, sarađivala je i s Radiom „Slobodna Evropa“ i „Hromadske“. Važila je za kritički nastrojenu i odlučnu novinarku. Godine 2022. Međunarodna ženska medijska fondacija (Women’s Media Foundation) za njeno izveštavanje o ruskoj invaziji na Ukrajinu od 2022. godine dodelila joj je „Nagradu za hrabrost u novinarstvu“ (Courage in Journalism Award).
Minut ćutanja u Parlamentu
I ukrajinski političari su pogođeni vešću o smrti Viktorije Roščine. Ukrajinski parlament je svoju sednicu 11. oktobra započeo minutom ćutanja, a predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da je to „težak udarac“. U objavi na Telegramu prisetio se i mnogih drugih novinara, javnih ličnosti i ljudi koji su još uvek u ruskom zarobljeništvu. Zelenski je istakao da je njihov povratak bio glavna tema razgovora tokom susreta s papom Franjom.
Ukrajinski državni tužilac pokrenuo je krivični slučaj zbog ubistva Roščine, a Evropska unija zahteva hitnu i nezavisnu istragu o tom slučaju. „EU je zgrožena izveštajima o smrti ukrajinske slobodne novinarke Viktorije Roščine tokom njenog nezakonitog i samovoljnog zatvaranja u Rusiji“, rekao je portparol za spoljnu i bezbednosnu politiku Peter Stano. EU je, kako je još istakao, duboko zabrinuta zbog šikaniranja, zastrašivanja i nasilja Rusije nad novinarima i medijskim profesionalcima koji izveštavaju o događajima u ratnoj zoni i na frontu.
„Najoštrije osuđujemo ubistva, fizičke napade, proizvoljna hapšenja, onlajn i oflajn zastrašivanje, uznemiravanje i nadzor kojima su novinari ponekad izloženi u obavljanju svoje profesije“, rekao je Stano i poručio da se ne sme dozvoliti da nekažnjeno prođu kršenja ljudskih prava i maltretiranje novinara.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku
Izvor: DW
