Rusija se brani u Ukrajini i srpskim tabloidima

Karikatura-18-Jurica-Dikić

Entuzijazam ovdašnjih tabloida zbog potencijalnog nuklearnog rata u Evropi u kojoj se, kad sam poslednji put proveravao na mapi, nalazila i Srbija – zaista je dostojan poštovanja, malo ko je u stanju da se odvaži na ovakav potez, izuzev bubašvaba.

Rusku agresiju na Ukrajinu srpski tabloidi su dočekali spremni. Već godinama ova paramedijska klika širi rusku propagandu, kao da im šef sedi u Kremlju, pa su sad samo nastavili u istom duhu i pojačali medijsku paljbu do maksimuma.

 

Čim je Vladimir Putin poslao ruske vojne trupe u paradržavice Luganjsk i Donjeck, Informer je objavio naslovnicu koja će ući u anale beščašća: „Ukrajina napala Rusiju”.

 

Kad je 24. februara počela invazija na Ukrajinu, tabloidi nisu mogli da sakriju svoju neizmernu sreću. Preplavljeni radošću zbog srušenih zgrada i pobijenih ljudi, svoje oduševljenje su pretočili u udarne naslove. Informer: “Rusi u Kijevu, Ukrajina moli za milost”; “Putin gazi sve pred sobom”. Objektiv: “Rusi u Kijevu, Zelenski pred kapitulacijom”; “Probuđeni medved pobesneo, Rusi za dan pregazili Ukrajinu”. Alo: “Opsada Kijeva!”; “Putin za dan stigao do Kijeva, Blickrig ruski uragan se sručio na Ukrajinu”. Večernje novosti: “Ruska vojska u Kijevu – Pregovori tek posle predaje”…

 

I tako dalje, sve dalje od razuma i ljudskosti, ako su ikada i bili u njihovoj blizini.

 

Rusija do  Berlina

 

Tabloidna, ali i vaskolika ruskokolonaška Srbija ujedinjena je u bizarnom uverenju da se Rusija u Ukrajini samo brani. Normalno, kad je Srbija mogla da se brani u Kninu, što se Rusija ne bi branila u Ukrajini, prvo na istoku zemlje, a kasnije u Kijevu, Harkovu, Lavovu. Uredništvo i čitaoci ionako smatraju da ruski agresor ne treba da se tu zaustavi, komentatori razvijaju ratne strategije po kojima bi Rusija trebalo da se brani u Berlinu i Londonu, mada bi najbolje bilo da uništi SAD, pa da najzad svetom zavlada večni mir. Poput onog koji vlada u večnoj kući.

 

U združenoj propagandnoj akciji tabloidi na naslovnim stranama prenose Putinove reči o “bandi narkomana i neonacista koja je zasela u Kijevu”. U prevodu na srpski: to je legitimno izabrana Vlada Ukrajine, na regularnim izborima, Zelenski pobedio Porošenka ubedljivom većinom glasova. Tipična neonacistička zemlja – predsednik Jevrej kojem su brojni članovi porodice stradali u Holokaustu.

 

Za to vreme, u prezrenoj realnosti glavni rabin Ukrajine Jakob Blajh podržava Zelenskog, zvaničnike i ukrajinski narod u borbi protiv agresora, a mnogi članovi brojne jevrejske zajednice napuštaju Ukrajinu, bežeći od Putinove “denacifikacije”. Blajh je već odgovarao na Putinove besmislene optužbe 2014. godine, nakon ruske okupacije Krima, poredeći ih sa onim “što su nacisti učinili tokom anšlusa u Austriji”. Na stranu ukrajinskog naroda stale su sve bitne jevrejske organizacije na svetu, od Američkog jevrejskog komiteta do Memorijala Aušvic, svi su oštro ustali protiv ruske agresije. Koga je sledećeg Putin planirao da denacifikuje? Izrael?

 

Najava pokolja i atomskog rata

 

Tabloidi se trude iz petnih žila da pokažu svoj entuzijazam zbog razaranja Ukrajine i patnji civila, ali im je malo zapaljenih kuća, srušenih zgrada, pobijenih i ranjenih ljudi i dece. Nisu zadovoljni učinkom, pa uz primetnu dozu sladostrašća najavljuju nove pokolje. Evo, recimo, “Srpski telegraf” ima važnu najavu: “Sprema se pokolj, 40.000 Čečena stiže u Ukrajinu! Kadirov daje 5.000 dolara za svaku glavu ukrajinskog neonaciste”. U tekstu oduševljeno objašnjavaju da je “Kadirov obećao nagradu od čak 5.000 dolara svakom svom borcu koji odseče glavu ukrajinskom neonacisti”. Neonacista je za kremaljskog slugu Kadirova, Putina i tabloide dosta širok pojam, obuhvata praktično svakog Ukrajinca koji brani svoj kućni prag od okupatora. Nego, gde nestadoše čuveno pravoslavno bratstvo i još slavnija islamofobija iz tabloidne uređivačke politike?

 

Isti tabloid donosi jednu još radosniju najavu: “Svet na pragu trećeg svetskog rata: Putin sprema ‘Satanu’ za Evropu!” Entuzijazam zbog potencijalnog nuklearnog rata u Evropi u kojoj se, kad sam poslednji put proveravao na mapi, nalazila i Srbija – zaista je dostojan poštovanja, malo ko je u stanju da se odvaži na ovakav potez, izuzev bubašvaba. Zaista se trude proruski propagandisti da realnost izvrnu naglavce, vežbali su godinama, ali ipak ne dosežu do zvezdanih trenutaka Miloševićevog doba.

 

Gde su priče o Ukrajincima koji bacaju rusku decu lavovima u kijevskom ZOO vrtu? Zašto niko ne napiše kako podli Ukrajinci granatiraju sami sebe? Zašto još niko nije objavio sliku Uroša Predića “Siroče na majčinom grobu” i proglasio je fotografijom deteta čije su roditelje upravo ubili ukrajinski agresori koji napadaju Ukrajinu? Izgleda da je urednike tabloida pogodila kolektivna kreativna blokada. Ili vežbaju za ruske podanike, pa prosto prenose zvaničnu propagandu Kremlja, kako su ruski zvaničnici i naredili svojim medijima.

 

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora iznetih u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.

Tagovi

Povezani tekstovi