EN
Jedna žena je tvrdila da bi ukrajinske snage pucale na decu na igralištima „iz igre“. Ljutit čovek je stisnuo pesnicu i psovao „one fašiste, onu kopilad… one narkomane“.
Trenutak kasnije, prva gošća emisije, glavna urednica državne televizije RT Margarita Simonjan delovalo je kao da zadržava suze dok je iznosila razne tvrdnje od čudnih pa do nečuvenih: da ukrajinske snage napadaju decu zabranjenim kasetnim bombama; da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zabranio sve privatne medije; da Ukrajinci Ruse ne smatraju ljudima; da su ukrajinski lekari tražili kastriranje ruskih ratnih zarobljenika; i da su ukrajinski „nacisti“ spremni da „vade oči deci zbog njihove etničke pripadnosti“.
I to sve u prvih pet minuta emisije.
Ruska vlada lažno insistira da njen rat protiv Ukrajine nije rat, već „specijalna vojna operacija“ s glavnim ciljem da se susedna zemlja „denacifikuje i demilitarizuje“. Predsednik Vladimir Putin je Ukrajinu okarakterisao kao nelegitimnu zemlju koju su u suštini stvorile sovjetske vlasti i kojom sada upravljaju „neonacisti“ i „narkomani“ koji primaju naređenja iz Vašingtona.
Sve ove teme se neprestano objavljuju u vestima državne televizije i u raznim političkim tok šou emisijama na kanalima bliskim Kremlju – programima koji sve više sadrže otrovnu retoriku s kaleidoskopom grafika i neprestanih video snimaka.
‘Uvek lažu’
„Sve televizije su sada pune vojnog ispiranja mozga“, napisala je nedavno Jelena Rikovceva, novinarka ruskog servisa RSE-a koja se bavi medijima, u kolumni pod naslovom „Tepih bombardovanje mozga“. Ona je dodala da je u jednom članku teško opisati sadržaj na ruskim državnim televizijama na „vrhuncu antiukrajinske histerije“.
„Jedan klik na daljinskom i to je: ‘U Mariupolju, kako se steže obruč (ruskih snaga) oko neonacista, sve više koriste lokalne stanovnike kao živi štit’. ‘Bataljoni neonacista pljačkaju i kolju lokalno stanovništvo.’ ‘Nacisti uništavaju kolone izbeglica, dok su ostali zarobljeni u gradu’. ‘Ruski vojnici spasavaju decu i operišu ranjene…'“
Te tvrdnje, iznete bez osnova ili dokaza, negirali su zvaničnici, zapadni mediji koji imaju novinare u Mariupolju i stanovnici koji su pobegli iz grada – neki od njih pod ruskom vatrom uprkos dogovorima o humanitarnim koridorima.
Informativna emisija „Vreme će pokazati“ na državnom Kanalu jedan 29. marta je prikazala sabornu crkvu koja je uglavnom neoštećena među ruševinama Mariupolja, dok dopisnik komentariše da taj prizor „daje veliku nadu da je Bog s nama“.
Dva ključna dela narativa Kremlja su nepotkrijepljene tvrdnje da se Kijev spremao veliku ofanzivu protiv separatističkih snaga koje podržava Rusija u ukrajinskom regionu Donbas i da su se SAD namerile da eliminišu Rusiju. Te teme su istaknute 27. marta na državnom kanalu Rosija-1 i NTV-u, koji je u vlasništvu medijskog ogranka državnog gasnog giganta Gasproma.
Na NTV-u, „Pregled nedelje sa Iradom Zeinalovom“ imao je segment o „zaplenjenim dokumentima“ za koje je netačno rečeno da dokazuju da je ruska invazija osujetila planirani napad ukrajinskih snaga u Donbasu.
Istog dana, agresivni komentator naklonjen Kremlju Vladimir Solovjov iskoristio je svoju tročasovnu emisiju na Rusija-1 da raspravlja o svojoj lažnoj tvrdnji da SAD nameravaju da „unište Rusiju, da je podele na sitne delove, oduzmu Rusiji njeno nuklearno naoružanje i da jednom zauvek okončaju temu postojanja ruskog naroda“.
Ukrajinski novinar Roman Cimbaljuk, koji je dugi niz godina radio u Moskvi kao dopisnik novinske agencije UNIAN i bio čest gost u emisijama ruske državne televizije, rekao je za RSE da je naučio „kako tačno funkcioniše ruska propaganda“.
„Ruski masovni mediji nisu masovni mediji, već informativne trupe i uvek lažu“, rekao je on.
Od televizije do Rutjuba
Ranije je izgledalo da je Kremlj zadovoljan kontrolom nacionalnih televizija, dozvoljavajući da nezavisni i liberalni mediji postoje na marginama. Činilo se da je model funkcionisao čak i 2014. godine, kada je Rusija zauzela ukrajinski region Krima i podstakla rat u Donbasu, pomažući separatistima da kontrolišu delove oblasti Donjeck i Lugansk.
Ovog puta, rekao je istraživač javnog mnjenja iz Moskve Maksim Kac, javna podrška politici Kremlja je mnogo slabija. Kao rezultat toga, sugerisao je on, država je pojačala propagandu, ali povećala pritisak na nezavisne medije i slobodu govora.
„Izgleda da misle da ljudi ne podržavaju rat i zato sprovode mere poput vojne cenzure“, rekao je Kac za RSE. „Zatvaraju društvene mreže koje su godinama radile. Ugasili su (radio) Eho Moskve. Shvataju da ako se informacije budu slobodno širile, onda niko neće podržavati rat.“
Sociološkinja Ljubov Borusjak saglasila se da u ruskom društvu rat protiv Ukrajine nije doneo „ništa poput emocionalnog uzleta koji smo videli tokom događaja na Krimu“.
Pored toga, rekla je ona, oko 75 odsto Rusa koristi internet, a neki opozicioni izveštaji prikupljaju desetine miliona pregleda, potencijalno podrivajući kontrolu države nad informacijama o ratu.
„Kada postoji interesovanje, publika može biti mnogo veća nego što televizija privlači“, rekla je Borusjak. „Procenat redovnih gledalaca televizije poslednjih godina konstantno opada, posebno među mladima.“
Kao rezultat toga, raste i interesovanje Kremlja da pored uobičajenih televizijskih kanala dominira i internet televizijama.
Ubedljivo najpopularnija platforma društvenih medija u Rusiji je Jutjub (YouTube), koji koristi oko tri četvrtine svih ruskih korisnika interneta. Pozivi da se Jutjub blokira u toj zemlji sve su glasniji, posebno pošto je taj društveni mediji 11. marta blokirao medije pod kontrolom Kremlja.
Putin je u februaru 2021. izneo politiku Kremlja u pogledu stranih društvenih medija: „Ništa nećemo da zatvaramo dok ne budemo imali svoje“, rekao je on. „Kada naše uvažene kolege vide da postoji alternativa, da ne drže monopol na tom tržištu, ponašaće se drugačije.“
Kreatori mišljenja javnosti u Kremlju su imali malo uspeha u promovisanju Rutjuba (RuTube), klona Jutjuba osnovanog 2006. godine u vlasništvu Gasproma, koji sadrži sve vesti za koje Moskva želi da ih Rusi vide.
Prema nezavisnom portalu iStories, popularnost Rutjuba je dostigla vrhunac od 14,5 miliona korisnika 2011, ali je to palo na samo tri miliona u 2021. godini. Poređenja radi, prošle godine je 78,5 miliona Rusa koristilo Jutjub.
Kanal Z
Rutjub stranica „vesti i mediji“ sadrži prenos svih nacionalnih ruskih televizijskih kanala, plus kratke video snimke novinskih agencija i listova naklonjenih Kremlju. Takođe sadrži kanale različitih agencija ruske vlade, uključujući kanal Zvezda Ministarstva odbrane i kanale Ministarstva spoljnih poslova, gornjeg doma parlamenta i svemirske agencije Roskosmos.
Novi kanal pod nazivom ZTV – što je očigledna referenca na simbol Z koji Moskva promoviše kako bi pojačala podršku svojim narativima o ratu u Ukrajini – objavio je 22. marta da će raditi kao „kanal o specijalnoj vojnoj operaciji oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini“.
Neki od njegovih prvih emitovanja bili su kratki intervjui s ruskim vojnicima u kojima su isticani „100-postotna efikasnost“ operacije, kao i video snimci ruske vojne tehnologije u akciji.
Takve tvrdnje su u suprotnosti s procenama brojnih vojnih stručnjaka koji kažu da ruska ofanziva nije ostvarila svoje prvobitne ciljeve, kao i s dokazima o velikom broju žrtava i gubitku opreme u ratu.
Kanal RT na ruskom je 28. marta objavio kratak snimak na kome se navodno vidi kako ruski vojnici naglas čitaju pisma koja su im poslali đaci.
„Dragi vojniče“, čita jedan vojnik. „Pišem ti u znak zahvalnosti i želim da ti svom svojom dušom kažem hvala što mirno spavam, idem u školu i živim s mirnim nebom nad glavom. Nadam se da ćeš i dalje biti hrabar i da ćeš moći da nastaviš da se boriš za svoju otadžbinu. Verujem u tebe i molim se za tebe. Ne možeš da zamisliš kako te ja i ostali ljudi koji žive na teritoriji Rusije volimo i podržavamo.“
Povezani kanal pod nazivom RT Rosija je 21. marta objavio jednosatni dokumentarni film Antona Krasovskog u kojem su detaljno iznete neosnovane tvrdnje Moskve da je američko Ministarstvo odbrane podržavalo laboratorije za biološko oružje u Ukrajini.
Taj ruski narativ koji je širila državna televizija demantovao je Vašington, dok ga stručnjaci naširoko odbacuju.
S ulaskom rata u Ukrajini u drugi mesec, ruska javnost „zasad nema razloga da ne veruje u ono što joj govore“ državni mediji, rekao je Aleksej Levinson, analitičar nezavisne agencije za ispitivanje javnog mnjenja Levada centar. Međutim, dodao je on, mnogi imaju „podsvesni osećaj“ da je rat pogrešan.
„Dakle, mora postojati sredstvo da se prevaziđe taj glas savesti“, zaključio je on. „I to se radi preko televizije – za sada prilično uspešno.“
