ENUpozorenja koja predstavnici „pisanih“ medija katkad dobronamerno upućuju svojim kolegama iz TV kuća, za sada, ostaju bez ikakvog odjeka. Porazno „stanje duha“ nastavlja se iz dana u dan.
Pokazalo se, međutim, da takvo ponašanje, uglavnom, ne smeta lokalnim političarima, partijskim funkcionerima ili direktorima, jer im je, van svake sumnje, ponajviše stalo da se slikaju za TV.
Dogodilo se, ne jednom, da konferencije za novinare kasne i po pola sata jer se čeka da pristigne ekipa snimatelja nekog od pozvanih lokalnih TV medija. Po pravilu, kad glavni govornik završi izlaganje nekad se dogodi da su usnimili oamo deo monologa kamermani, po nalogu novinara kuće kojoj pripadaju, pakuju kamere i ostalu opremu, napuštaju sastanak – i sve dobija neku novu boju – sad su svi nekako opušteniji, mogu da „pristignu“ i sokovi, i kafa, i žestoka pića.
Seljak iz okoline Leskovca, koga je, sasvim slučajno, usnimila jedna od lokalnih TV ekipa, iskreno je kazao:
– Nemam TV. I ništa mi ne fali. Jer, samo bih se sekirao!
