Šabić i Ninić: Javnost ima pravo uvida u medijske projekte na koje se troši javni novac

Rešenjem Grada Sombora odbijen je zahtev glavnog urednika Branka M. Žujovića da dobije na uvid tekst projekta „Osnaži se“ i pravdanje koje je priložila firma „Video kreativa tim“ Milana Švelja za utrošenih 1 800 000 dinara koje je prošle godine na medijskom konkursu dobila.

Iako je urednik portala subotičke.rs i od Opštine Apatin tražio dokumentaciju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odbijen je. Ova vojvođanska opština nije odobrila uvid u dokumentaciju projekta „Ekologija Apatina“ i pravdanje dobijenih 900 000 dinara na prošlogodišnjem medijskom konkursu .

Razlike u odbijajućem tekstu koji je stigao iz Sombora i Apatina postoje, ali sličnost je ta da tražene informacije ne mogu dostaviti javnosti jer su za njih one poslovna tajna i  poverljivi dokumenti.

Nezakonite odluke

Nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sada advokat, Rodoljub Šabić kaže da bez obzira tražimo li podatke o trošenju budžetskog novca na medijske projekte od opština, gradova, pokrajina ili Republike Srbije nema dileme da su apsolutno legitiman predmet interesovanja javnosti.

„Dopis Opštine Apatin i rešenje Grada Sombora imaju nedopustive pravne nedostatke, nezakoniti su i ne mogu predstavljati valjan osnov za uskraćivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, za UNS kaže Šabić.

Svako trošenje javnog novca, navodi dalje Šabić, obim, racionalnost, efekti, moralo bi da bude potpuno transparentno.

„Retki izuzeci dopušteni su samo u nekim situacijama, na primer u oblasti odbrane i bezbednosti“, dodaje Šabić.

Šabić smatra da Opština Apatin u formalnoj komunikaciji nije zadovoljila osnovnu formu koju predviđa Zakon o slobodnom pristupi informacijama od javnog značaja.

Iz ove lokalne samouprave tražiocu informacija nisu dostavili rešenje koje bi sadržalo iole ozbiljno obrazloženje i pouku o pravnom leku, odnosno kome može da se žali i u kom roku, obrazlaže Šabić, nego su poslali neformalni dopis.

„Slično ili gore stvar stoji sa pozivanjem na Zakon o zaštiti podataka budući da zakon takvog naziva uopšte ne postoji u našem pravnom poretku. Može samo da se pretpostavlja da se misli na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali ne samo da je ovakva službena komunikacija ispod svakog dopustivog nivoa nego ni za pozivanje na ovaj zakon očito nema osnova. Predmet interesovanja nisu bili podaci kao kućna adresa, JMBG, broj bankovnog računa ili bilo koji sličani podatak o ličnosti“, dodaje Šabić.

Ovaj advokat smatra „sasvim nekorektnim“ što se lokalna samouprava pozvala na Zakon o poslovnoj tajni zbog koga se, navodno, ne mogu dati tražene informacije.

„Prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim samo tim zakonom i to ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu. Zakon kao jedan od razloga za ograničenje prava navodi i poslovnu tajnu. Samo pod uslovom da bi zbog njenog odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice koje pretežu nad pravom javnosti da zna. A opština ne da nije konkretizovala, nego čak nije ni pomenula štetene posledice, a sasvim je očito da one realno ne bi ni mogle da nastupe“, izričit je Šabić.

Režim tajnosti

Advokat Ivan Ninić koji od usvajanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. godine aktivno koristi pravo da zahteva od institucija podatke smatra da su Grad Sombor i Opština Apatin postupili suprotno zakonskim odredbama i Ustavu koji garantuje pravo na obaveštenost.

Poslednjih godina, ocenjuje Ninić, republički i lokalni organi vlasti često zloupotrebljavaju pravni standard tajnosti podataka. Ono što imaju nameru da prikriju od javnosti, bez ikakvih kriterijuma i kada za to nema osnova, podvode pod režim „tajnosti“ govori Ninić za UNS.

„U Apatinu se nisu čak ni potrudili da napišu obrazloženo negativno rešenje, čime su izvršili prekršaj koji je novčano kažnjiv“, kaže ovaj advokat.

Ninić navodi da oba akta lokalnih samouprava u žalbenom postupku moraju biti poništena od poverenika i da nema sumnje da će na kraju urednik portala subotičke.rs ostvariti pravo na kopije traženih dokumenata.

„Ovde imamo jednu paradoksalnu situaciju da je cilj i smisao projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja upravo da se kroz transparentan način selektuju najbolji i najefektniji projekti. Kako je onda moguće realizovati projekte budžetskim novcem, kontrolisati i meriti efekte tih projekata, ukoliko dokumentacija nije javna?“, pita Ninić.

Kao jedno od mogućih sistemskih rešenja Ninić vidi da se izmenama zakona propiše obaveza svih organa vlasti da na internet stranici objave projektnu dokumentaciju, ugovore i izveštaje o realizaciji projekata.

„Na taj način javnost može neposredno da ostvari uvid da li je ono što je predloženo, bodovano, ugovoreno i finansirano zaista i realizovano ili je pak reč o fiktivnoj proizvodnji medijskog sadržaja, a videli smo kroz primere nekih lokalnih samouprava da ima i takvih slučajeva. Svaka zloupotreba u ovoj oblasti trebalo bi da za posledicu ima vraćanje budžetskog novca i podnošenje tužbi protiv korisnika sredstava“ kaže Ninić.