[box align=’box-center’ id=’6734′]
Prema njegovim rečima, i zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja prošli su bezbednosnu proveru najvišeg stepena i imaju sertifikate iz oblasi kojima se bave i zato ombudsmanu ne treba ničija saglasnost da bi dobio dokument koji traži na uvid.
„Slušam ministrovu izjavu da će on dati nekakve dokumente Jankoviću, ali ako mu to tužilac dozvoli. Pročitajte zakon, po kom je potpuno nesporno pravo ombudsmana da u svakom trenutku traži i dobije bilo koji dokument, uključujući i te dokumente, čak i onda kad su označeni najstrožijom državnom tajnom, najvišim stepenom poverljivosti“, rekao je Šabić.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport nije hteo da komentariše prava zaštitnika građana jer je o tome, kako kaže, već pričao, a i sve piše u zakonu.
Šabić i Devenport: Usvojiti zakon o zaštiti ličnih podataka
Šabić i Devenport ocenilii su danas da je izgradnja efikasnog sistema zaštite podataka o ličnosti državni zadatak i da Vlada Srbije treba što pre da usvoji novi zakon kako bi počela njegova primena.
„Izgradnja sistema zaštite podataka o ličnosti je ozbiljna stvar. To je izuzetno kompleksan zadatak, i to je državni zadatak koji treba da bude prepoznat, strateški osmišljen, praćen… To ne može jedan poverenik sam da uradi“, rekao je Šabić na konferenciji za novinare povodom obeležavanja Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti.
On je ocenio da situacija u Srbiji nije zadovoljavajuća kad je reč o zaštiti podataka o ličnosti, te da smo „mogli daleko više, uz malo više odgovornosti i energije“.
Prema njegovim rečima, potrebno je da u kratkom roku na sednici Vlade bude usvojen Akcioni plan i artikulisana strategija.
„Mislim da je ove godine potpuno realno da dobijemo zakon i počnemo sa njegovom primenom“, istakao je Šabić.
Ocenivši da je neophodno delovati u pravcu normativnog sistema koji je, kako je rekao, nalik na „švajcarski sistem“, on je podsetio da je sa saradnicima pre tri meseca pripremio novi model zakona i dostavio ga Ministarstvu pravde, ali da za sada nema nikakvih reakcija.
Takođe je napomenuo da je Srbija 2010. godine usvojila Strategiju, ali da vlada nikad nije donela Akcioni plan za njenu realizaciju, koji je trebalo da donese u roku od tri meseca.
Šabić je apelovao i na bolju edukaciju kadrova koji se bave obradom podataka.
„U relativno kratkom roku možemo definisati Akcioni plan i to je jako važno učiniti, možemo doneti pristojan zakon i možemo početi bar sa edukacijom“, rekao je Šabić novinarima i upozorio da je to nezaobilazna tema i u kontekstu pregovora o članstvu Srbije u EU, naročito kad je reč o poglavljima 23 i 24.
Majkl Devenport pozdravio je rad poverenika Šabića i njegovog tima i podsetio da je u redovnom izveštaju o napretku Srbije Evropska unije uvek pozitivno ocenjivala rad te institucije.
[box align=’box-center’ id=’6735′]
Devenport je upozorio da se u ovoj oblasti stvari brzo menjaju i da je potrebna sinergija svih organa i institucija kako bi se obezbedila ažurnost zakonskog okvira i njegova primena.
„Nadamo se napretku u vidu usvajanja novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, poručio je šef Delegacije EU i istakao da su potrebne hitne mere za njegovu primenu.
EU će pratiti i dalje ovu oblast, to je naša obaveza, posebno u vezi sa primenom Akcionog plana za Poglavlje 23, koje je jedno od najvažnijih u pregovorima o članstvu u EU“, zaključio je Devenport.
Šef Misije Saveta Evrope (SE) u Beogradu Tim Kartrajt rekao je da je Konvencija SE o zaštiti podataka o ličnosti, koja je usvojena 1981, jedini i najvažniji međunarodni sporazum te vrste, koji je i danas atraktivan, iako je u međuvremenu došlo do tehnološke revolucije.
Prema njegovim rečima, trenutno se pred SE postavlja cilj da se Konvencija ojača unošenjem nekih odredbi u dodatni protokol radi veće bezbednosti, što će doprineti njenoj boljoj primeni u praksi, a nadzornim organima doneće veća ovlašćenja.
„Zaštita podataka je posebno važna imajući u vidu borbu protiv terorizma. Mislim da ćemo biti na nivou tih izazova“, poručio je Kartrajt.
Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava se u Srbiji radi podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti i unapređenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javne vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava.
U Srbiji zaštita ovog prava garantovana je Ustavom i međunarodnim ugovorima.
Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi dokument koji na evropskom nivou uređuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti, otvoren je za potpisivanje 28. januara 1981. godine.
Taj Dan obeležava se u svim zemljama članicama Saveta Evrope, a SE i Evropska komisija obeležavaju ga zajednički kao Evropski dan zaštite podataka o ličnosti.
