Rodoljub
Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o
ličnosti, izrekao je za godinu dana 20 kazni od po 180.000 dinara i 44 kazne od
po 20.000 dinara organima vlasti zbog neizvršavanja naloga poverenika da
dostave tražene informacije.
–
Među njima su i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, Državno veće tužilaca, javni servis RTS, grupe javnih preduzeća –
Elektroprivreda Srbije, Srbijagas, Železnice Srbije… – kaže Rodoljub Šabić za
„Politiku”.
Neke
od ovih institucija, poput Ministarstva životne sredine i Ministarstva
finansija – Uprave za sprečavanje pranja novca, ni posle izrečene prve novčane
kazne nisu omogućile pristup informacija povereniku, pa su kažnjene iznosima od
180.000 dinara. U ovoj grupi našli su se i JP Železnice Srbije, JP Srbijagas,
Viši sud u Beogradu, Telekom Srbija, JP Elektroprivreda Srbije, Republički
zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Direktorat za civilno
vazduhoplovstvo, ZOO vrt Palić, KPZ Sremska Mitrovica…
–Poverenik
u postupku izvršenja može izreći dve, odnosno više kazni ali njihov ukupni
iznos ne može preći 200.000 dinara i time su njegova ovlašćenja iscrpljena –
kaže Šabić.
On
objašnjava da je, kao poverenik, ovlašćen da izrekne samo kazne organu vlasti,
pravnom licu, a ne i odgovornim fizičkim licima, iako je nepostupanje po odluci
poverenika zakonom kažnjiv prekršaj. Kazne fizičkim licima mogu biti izrečene u
prekršajnom postupku za čije pokretanje je ovlašćeno Ministarstvo za državnu
upravu.
Novac
od kazni se, po rečima našeg sagovornika, ne uplaćuje u budžet poverenika pa
zato i nema preciznu evidenciju. Prema nešto ranije dobijenim podacima od
Uprave za trezor Ministarstva finansija, objašnjava Šabić, ukupan iznos
naplaćenih kazni po nalozima poverenika je 2.325.900 dinara.
Kako
objašnjava naš sagovornik, doneto je 103 zaključka o dozvoli izvršenja rešenja,
a u 78 slučajeva nekad pre a nekad tek posle izricanja kazne, organ vlasti je
postupio po nalogu.
–
U preostalim slučajevima, po zakonu, vlada bi primenom prinudnih mera trebalo
da obezbedi izvršenje, ali ni u jednom od takvih slučajeva vlada još nije preduzela
nikakvu prinudnu meru – ističe Rodoljub Šabić.
Od
pomenutih institucija najčešće su tražene informacije o raspolaganju javnim
novcem i javnim resursima, raznim oblicima budžetskih rashoda, ili javnim
nabavkama.
–
Podaci koji nastaju u radu i u vezi sa radom organa vlasti nisu vlasništvo tih
organa, oni su unapred plaćeni novcem poreskih obveznika, građana i građani
imaju pravo da ih znaju. To pravo je pretpostavka za ostvarivanje niza drugih
prava a i za demokratsku kontrolu vlasti i efikasniju borbu protiv korupcije –
napominje Šabić.
Autor: D. Ivanović
