EN
On dodaje da je protest posledica činjenice da se REM, iako telo zakonom osnovano da bi kao nezavisno štitilo slobodu izražavanja, kvalitet programa elektronskih medija i interese javnosti, sve očiglednije se ponaša kao poslušnik izvršne vlasti.
– Tako je REM, iako je po Zakonu o elektronskim medijima prilikom izdavanja dozvola, kad za njih konkurišu oni koji su i ih i prehodno imali, dužan da vodi računa o tome kako su oni poštovali uslove na osnovu kojih im je dozvola izdata, ignorisao tu obavezu i ponovno dodelio frekvencije subjektima koji su evidentno višestruko i grubo kršili te uslove. A opšte je poznato da su ti subjekti miljenici vlasti koja se ne usteže da to na različite načine, od verbalnog komplimentiranja do faktičke logističke i finansijske podrške, pokaže – ističe Šabić.
Prema njegovim rečima, tumačenjem da je izdavanje pete frekvencije nešto što je stvar njihove slobodne volje, odnosno ćefa REM-a ili čak predsednice Saveta REM, javnost se bukvalno vuče za nos. Takav stav je, dodaje, direktno suprotan slovu i duhu i samog Zakona o elektronskim medijima ali i Zakona o opštem upravnom postupku „koji bi morao da se primenjuje i u ovoj pravnoj stvari“.
– Odgovor na pitanje zašto REM odugovlači sa dodelom pete frekvencije je u sferi spekulacija. Verovatna pretpostavka je da postoji želja da se i peta frekcencija dodeli nekom ko je miljenik vlasti ali da se procenjuje da bi to moglo izazvati reakcije i na unutrašnjem i na međunarodmom planu, pa se prolongiranjem do daljnjeg održava status kvo koji već jemči predominantan uticaj vlasti u sferi elektronskih medija – smatra Šabić.
Naš sagovornik ističe da takvo stanje u oblasti elektronskih medija sigurno jeste razlog za nezadovoljstvo, ali pravi suštinski razlog je ukupna situacija u vezi sa slobodom medija u Srbiji.
– A da je ona veoma žalosna i za našu zemlju ponižavajuća govore svetski relevantna istraživanja poput Globalnog indeksa slobode medija na kom smo godinama loši, najgori od svih bivših jugoslovenskih republika i među nekoliko najgorih u Evropi. A posebno je zabrinjavajuće što na teško stanje već dugo, i uporno ali bez efekata ukazuju i naša novinarska udruženja – zaključuje Šabić.
