[box align=’box-left’ id=’10081′]
U intervjuu za agenciju Beta, on je upozorio da se na taj način krši zakon, ali i Kodeks novinara Srbije, u kojem se navodi da će se mediji uzdržati od iznošenja poverljivih informacija, čak i onda kada ih organi vlasti učine dostupnim i precizira se da „greška organa vlasti nije dozvola za kršenje etike“.
„Insistiram na odgovornosti onih koji te podatke daju medijima. Mediji ih dobijaju od organa vlasti, čije bi obaveze prema zaštiti podataka o ličnosti morale da budu čvršće i kvalitetnije“, kazao je Šabić.
On je podsetio da Ustav izričito zabranjuje obradu podataka o ličnosti, osim, ako cilj njihovog prikupljanja nije u skladu sa zakonom.
„Svakako nije svrha prikupljanja medicinske dokumentacije i podataka da ih neko distribuira na medijima sa nacionalnom frekvencijom. To je, uzgred budi rečeno, i krivično delo – član 146. Krivičnog zakonika“, naveo je poverenik.
Šabić je ukazao i na krivične prijave koje je institucija na čijem je čelu u sličnim situacijama podnosila, tužilaštvo nijednu nije odbacilo, ali nijedna nije završila optužnicom, već „skupljaju prašinu i verovatno će zastariti“.
On je podsetio da je nakon donošenja zakona o zaštiti podataka o ličnosti, 2009. godine u roku od šest meseci trebalo da bude doneta uredba koja će regulisati čuvanje posebno osetljivih podataka, poput medicinske dokumentacije. Takve uredbe još nema, uprkos upozorenjima poverenika.
„Sve češće ćemo se suočavati sa ozbiljnim kritičkim, ili čak podsmešljivim primedbama EU, ali to je manji problem. Veći problem je što će se naši građani suočavati sa dramatičnim prodorima u privatnost i neostvarivanjem prava koja, bar na papiru, jamče Ustav i zakon“, kazao je Šabić.
Pojedina javna preduzeća troše milione za plaćanje kazni
Šabić je rekao da pojedina javna preduzeća troše milione državnog novca za plaćanje kazni koje im se izriču jer izbegavaju da dostave podatke o poslovanju i pozvao Vladu da reaguje i omogući pristup podacima.
„Vlada bi trebalo da se eksplicitno izjasni, pošto je njena dužnost da po potrebi prinudno obezbedi izvršenje rešenja poverenika, a ona to ne čini“, rekao je Šabić.
On je ukazao i na „davno uočenu praksu“ da se ne snosi odgovornost za kršenje zakona o slobodi pristupa informacijama, a skrenuo je pažnju i na to da je korupcija uvek prisutna tamo gde su velika materijalna sredstva.
„Indikativno je to da u jednoj vrlo zanimljivoj sferi, kao što je upravljanje javnim novcem i resursima imamo problem sa transparentnošću. To je nešto što zaslužuje pažnju najšire javnosti i vlasti odgovorne za borbu protiv korupcije“, smatra poverenik.
Poverenik je naveo da javna preduzeća, poput Telekoma, Srbijagasa, Železnice i EPS-a povereniku i javnosti ne dostavljaju podatke, ali uredno plaćaju kazne koje im se zbog toga izriču.
„Reč je o milionskim iznosima budžetskih sredstava“, kazao je Šabić i dodao da mehanizam kojim bi se kazne plaćale ličnim novcem, po prekršajnoj odgovornosti nadležnih, nije profunkcionisao.
Kancelarija poverenika beleži porast broja pritužbi i intervencija. U oblasti slobode pristupa informacijama broj pritužbi je od 2009. godine dvadeset puta veći.
„To je dobra afirmacija institucije, ali govori i o velikom broju problema“, kazao je Šabić.
Prema njegovim rečima, kada su u pitanju državne institucije, po broju pritužbi prednjači Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali to nije realna slika stvari, pošto je MUP najveći sistem kojem se ujedno i upućuje i najveći broj zahteva.
„Ministarstva su ta koja bi trebalo da prednjače i budu primer, a ne problem“, ukazao je poverenik i dodao da bi većinu podataka za koje se šalju zahtevi trebalo doći „samo jednim klikom“ na sajtu institucije.
Govoreći o radu državnih institucija on je podsetio i na to da su najviši državni organi dužni da dostavljaju informator o radu, ali da se ta zakonska obaveza uglavnom ne sprovodi.
Od šest najviših institucija – predsednik države, Vlada, Skupština, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i državni javni tužilac, samo je Vrhovni kasacioni sud dostavio informator o radu u skladu sa zakonom.
