[box align=’box-left’ id=’6517′]
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić upozorio je povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, da zbog pravne neuređenosti određenih oblasti ljudskih prava postoji rizik njihovog ugrožavanja.
Podsećajući da je pre više od dve godine Vladi Srbije uputio inicijativu za donošenje Zakona o bezbednosnim proverama, Šabić je u sopštenju poručio da je nesporna potreba da se u određenim situacijama sprovode odgovarajuće bezbednosne provere.
„Ta potreba je realnost, čak neminovnost u svakoj savremenoj državi. Ali, upravo zbog značaja bezbednosnih provera ali i činjenice da one, po logici stvari predstavljaju možda najinvanzivnije zadiranje u privatnost građana, ne bi se smela tolerisati činjenica da postoje brojni nedostaci i sporna pitanja u vezi sa vršenjem tzv. „bezbednosnih provera“ kod nas“, rekao je Šabić.
Prema njegovim rečima materija bezbednosnih provera je već decenijama uređena u Srbiji u nekoliko zakona i, uglavnom, podzakonskih propisa, ali samo segmentarno, nepotpuno i neprecizno.
„Većina tih zakona i propisa ne sadrži odredbe o osnovnim pojmovima, svrsi, obimu i postupku vršenja provera, rokovima i dr. što ostavlja isuviše prostora za diskreciono tumačenje i arbitrernost u postupanju nadležnih organa, čak i pojedinaca koji mogu biti propraćene neprijatnim, teškim posledicama za građane koji su predmet provera“, rekao je Šabić.
Primena takvih propisa, podsetio je Poverenik, decenijama je dovodila, a i danas dovodi, do kršenja niza ljudskih prava i sloboda, a posebno prava na privatnost, odnosno prava na zaštitu podataka o ličnosti.
„Obrada podataka često se vrši bez zakonskog osnova ili zakonitog pristanka lica čiji se podaci obrađuju, često se vrši obrada podataka trećih lica, za koju lice koje je predmet provere ne može dati valjanu saglasnost, skoro bez izuzetka ne poštuju se odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojima se uređuju prava na građana po osnovu obrade podataka, iako je za to zakonom predviđena prekršajna, a u određenim slučajevima i krivična odgovornost“, rekao je Šabić.
On je dodao da je zakon, čije je donošenje inicirao u oktobru 2012., dobio u vreme podnošenja inicijative verbalnu podršku, ali da su i posle više od dve godine realni efekti izostali.
„I ovom prilikom još jednom naglašavam da nam je neophodan zakon koji bi nadležnim organima omogućio da vrše zakonite bezbednosne provere u svim situacijama u kojima se oceni i zakonom predvidi da je to potrebno“, rekao je Šabić.
On je dodao da to treba da se uradi postupajući po rešenjima koja su usaglašena sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, jasna, precizna i unapred poznata, i koja samim tim isključuju ili bar na minimum svode proizvoljnost i arbitrernost kao realne izvore ugrožavanja ljudskih prava.
