ENPovodom prve godišnjice Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je usvojen 23. oktobra prošle godine, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić istakao je da pozitivnu ocenu o napretku u toj oblasti u nedavnom Izveštaju Komisije EU treba shvatiti pre kao podstrek, nego kao pohvalu.
Poverenik je ukazao da je donet nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali koji sadrži i rešenja koja su u suprotnosti sa standardima EU, kao i da Vlada Srbije nije donela još jedan podzakonski akt koji se tiče naročito osetljivih podataka.
Takođe, Šabić je naveo da, kao nezavisni nadzorni organ, nije bio u mogućnosti da angažuje ni jednog novog saradnika za poslove zaštite podataka o ličnosti i da ih je radio, zapravo improvizovao, sa istim malobrojnim timom sa kojim je ranije radio samo poslove slobode pristupa informacijama.
Kao dobre primere, naveo je rezultate ostvarene u komunikaciji sa Ministarstvom odbrane u vezi sa obradom podataka regruta, Ministarstvom prosvete u vezi sa evidencijom podataka o učenicima, Ratel-om u vezi sa Uputstvom za „presretanje Internet komunikacije“ i slične.
Šabić je rekao da još nije započet rad na edukaciji građana i subjekata koji se bave obradom njihovih podataka, ako se izuzme nekoliko aktivnosti Poverenika kao što je priprema i objavljivanje Vodiča kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, organizovanje prve regionalne konferencije o zaštiti podataka o ličnosti, kao i kontakti sa udruženjima bankara i teleoperatera.
Šabić je ocenio da tek treba započeti ogroman posao trijaže izvesno više stotina zakona i propisa, čiju sadržinu treba uskladiti sa standardima EU.
Da bi se sprečila šteta po ljudska prava i po izvršavanje obaveza utvrđenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, neophodno je definisati prioritete, ciljeve, rokove, izvršioce, odgovornost, ocenio je Šabić.
