Trećeg dana regionalne konferencije SafeJournalists u Beogradu održana su tri panela posvećena ključnim pretnjama medijskim slobodama: nekažnjivosti napada na novinare i novinarke, SLAPP tužbama protiv novinara koje guše javnu debatu, i digitalnoj bezbednosti, uključujući nadzor i forenzičke alate koji ugrožavaju izvore i privatnost. Fokus dana bio je na konkretnim rešenjima — od jasnih protokola i efikasnijeg tužilačkog postupanja, preko evropskih okvira za suzbijanje SLAPP-a, do praktičnih mera zaštite u digitalnom okruženju.
Nevidljiva prepreka pravdi: Bezbednost novinara i novinarki i nekažnjivost na Zapadnom Balkanu
Panel „Kad prijava stane u belešku“ moderirala je Borka Rudić iz Udruženje BH novinari. Govorili su: Marija Babić, pravnica i istraživačica NUNS-a, Lidija Komlen Nikolić, tužiteljka u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, Biljana Arsovska iz Osnovnog javnog tužilaštva Severne Makedonije, Marina Mandić, predstavnica MUP-a Hrvatske i sutkinja Suda BiH Dalida Burzić.
Marija Babić je navela da NUNS ove godine beleži najviše napada i pretnji u poslednjih nekoliko godina: „Evidentirali smo 79 fizičkih napada na novinare, 98 pretnji, 5 napada na medije i 8 pretnji medijima.“ Posebno je istakla postupanje policije tokom studentskih protesta – oduzimanje opreme, uništavanje materijala i „60 napada na novinare od strane policije“, uz česta nereagovanja na napade trećih lica.
Analiza 70 odbačenih prijava zbog ugrožavanja sigurnosti novinara pokazuje da je „42 odbačeno službenom beleškom, a 28 rešenjem“. Problem službene beleške, kaže, jeste što je regulisana pravilnikom i primenjuje se kada „iz prijave jasno proizlazi da nema krivičnog dela“, pa oštećeni nema pravo na prigovor niti dobija obaveštenje. „Praksa bi morala biti obrnuta“, zaključuje Babić. Prema podacima NUNS-a, prošle i ove godine doneta je samo po jedna osuđujuća presuda — indikator visoke nekažnjivosti.
Tužiteljka Lidija Komlen Nikolić ocenila je da duboka društvena i medijska polarizacija utiče na selektivne reakcije institucija. „Živimo u polarizovanom društvu i polarizovanom medijskom prostoru… mediji imaju odlučujuću ulogu“, rekla je. Od 2016. do 2025. evidentirano je 651 predmet, od čega je 128 okončano službenom beleškom.
Naglasila je da javni tužilac ima pravo da ocenjuje i kategorizuje prijave, ali i obavezu da preduzme sve dokazne radnje, uz poštovanje procesnih garancija oštećenih. Iako izmene ZKP-a formalno jačaju ova prava, u praksi se i dalje primećuje „odsustvo senzibiliteta i informisanja“. Zalaže se za veću institucionalnu autonomiju policije i depolitizaciju operativnog rada MUP-a, kao i za proaktivniju komunikaciju: „Ulica je dvosmerna — oštećeni treba da se interesuju za tok prijava, a organi moraju da unaprede komunikaciju.“
Prema Marini Mandić (MUP Hrvatske), odnosi policije i medija su znatno unapređeni nakon intenzivne saradnje sa HND-om i Sindikatom novinara Hrvatske od 2022. i potpisivanja Sporazuma o saradnji krajem 2023. godine, uz dva prateća protokola — o postupanju na javnim okupljanjima i kada je počinjeno krivično delo na štetu novinara. „Hteli smo temeljni dokument… da i jedni i drugi rade svoj posao profesionalno i uz poštovanje etičkih normi“, rekla je. Dokumenti detaljno propisuju korake i uspostavljaju brže kanale komunikacije: „Danas su odnosi dobri i jasno definisani… čujemo se istog trenutka kada se nešto dogodi.“ MUP je obišao veće redakcije radi informisanja o pravima i podsticanja prijavljivanja napada.
Biljana Arsovska je podsetila da je Severna Makedonija najbolje ocenjena po bezbednosti novinara u regionu, ali „oprez je nužan“. Izmene KZ iz 2023. daju novinarima status službenog lica tokom obavljanja posla, pa se napadi tretiraju strože. „Već imamo dve pravosnažne osuđujuće presude u kojima je ometanje novinara kvalifikovano kao ometanje službenog lica u vršenju dužnosti“, navela je. Među dobrim praksama istakla je sudsko-medijski savet (po američkom modelu) i pilot-model „kontakt tužioca za bezbednost novinara“, pokrenut u Skoplju, a zatim proširen na Štip, Bitolj i Tetovo — što je ubrzalo postupanje i dalo bolji uvid u predmete.
Sutkinja Dalida Burzić naglasila je da se „pravosuđe uvek bavi posledicom“ i da je za zaštitu novinara potreban efikasan lanac od policije preko tužilaštva do suda. „Mediji i pravosuđe treba da budu prirodni saveznici“, poručila je, uz poštovanje međunarodnih standarda. U BiH su 2023–2024. formirane 33 kontakt tačke (15 u policiji, 18 u tužilaštvima) radi razmene informacija i praćenja predmeta. Ipak, izostanak jedinstvene baze otežava pregled: „Ti predmeti su nevidljivi i to bi trebalo popraviti.“ Dodala je i da obaveza tužilaca postoji i kad napad nije formalno prijavljen: „Ne može nešto što nije prijavljeno osloboditi odgovornosti tužioca.“
SLAPP tužbe kao sredstvo zastrašivanja novinara i novinarki i gušenja slobode medija
Moderator ovog panela bio je Dragan Sekulovski – direktor Udruženja novinara Makedonije, a o ovoj temi govorili su Flutura Kusari, savetnica u Savetu Evrope, Nebojša Đuričić, sudija Višeg suda u Beogradu, Bojana Jovanović, novinarka KRIK-a i Katia Mierzejewska iz organizacije ARTICLE 19.
Na panelu o medijskim slobodama učesnici su upozorili da strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) potkopavaju istraživačko novinarstvo i guše javnu debatu širom Evrope. Moderator Dragan Sekulovski nazvao je SLAPP „novim rakom novinarstva“, ističući da novinare iscrpljuju „emocionalno, finansijski i profesionalno“ i da ciljaju izveštavanje od javnog interesa umesto da traže pravdu. Posledice, naglasio je, pogađaju i porodice, kolege i širu zajednicu.
Savetnica u Savetu Evrope Flutura Kusari predstavila je evropske mehanizme zaštite: Direktivu EU i Preporuku Saveta Evrope (SE) za zaštitu javnog učešća, uz rok za implementaciju u EU do maja 2026. Kako je tek oko 10% SLAPP slučajeva prekogranično, presudna će biti nacionalna transpozicija i sudska praksa. Savet Evrope, dodala je, nudi obuke, pravna mišljenja i smernice za zakonodavce.
Iz sudske perspektive, sudija Višeg suda u Beogradu Nebojša Đuričić naveo je da indikatori SE pomažu sudijama da prepoznaju SLAPP obrasce — čak i kada tužbe delimično deluju osnovano. Rano odbacivanje i troškovne mere mogu ograničiti zloupotrebe i zaštititi novinare. Sudovi, rekao je, treba da razmatraju visinu potraživanja, identitet stranaka i da li je meta novinar ili aktivista. Preporuke omogućavaju intervenciju u različitim fazama postupka, uključujući i slučajeve sa delimično valjanim navodima.
Govoreći iz ugla redakcija, novinarka KRIK-a Bojana Jovanović ukazala je na izrazitu neravnopravnost u sudnicama, gde se tuženi često suočavaju sa moćnim tužiocima. Proceduralna ograničenja — poput zabrane navođenja imena aktera — mogu onemogućiti slobodno izveštavanje. Osim pravnog rizika, SLAPP potkopava temeljne principe novinarstva i pravo javnosti da zna, a emocionalni i profesionalni teret preliva se na kolege, porodice i zajednice.
U domenu zagovaranja, Katia Mierzejewska iz organizacije ARTICLE 19 istakla je da pravno mapiranje i zajedničke baze predmeta otkrivaju obrasce zloupotrebe. Kampanje vidljivosti, poput Evropskog SLAPP konkursa, javno prozivaju zlonamerne tužbe. Ipak, krivična kleveta ostaje ključni problem — dekriminalizacija je nužna. Pozivajući se na primer Poljske, navela je da su aktivisti tuženi zbog mirnih protesta, što pokazuje da SLAPP prevazilazi okvire redakcija. Pritisak struke i edukacija pravnika mogu sprečiti zloupotrebe, dok Media Freedom Rapid Response pruža pravnu pomoć.
Učesnici su se saglasili da SLAPP predstavlja ozbiljnu pretnju medijskim slobodama i učešću javnosti. Odgovor zahteva usklađene pravne okvire, budne sudove, kontinuirano zagovaranje i uključivanje građana. Građani, zakonodavci i novinari pozvani su da koriste evropske alate i kampanje kako bi se suprotstavili zloupotrebi sudskih postupaka.
Digitalni nadzor novinara i novinarki – nevidljiva pretnja slobodi medija
Na poslednjem panelu govorili su Pieter Omtzigt, bivši poslanik i dugogodišnji član PSSE, novinar Slaviša Milanov (FAR), Jelena Sesar iz Amnesty International-a i Filip Milošević iz SHARE fondacije. Moderator je bio pravnik NUNS-a Rade Đurić.
Slaviša Milanov je opisao kako mu je tokom policijskog ispitivanja u telefon tajno instaliran špijunski softver. Istakao je da je izlazak u javnost bio nužan radi zaštite: „Dugoročno nisu uspeli da nas zastraše, ali je problem nastao kod naših izvora koji su se distancirali. Ne možemo više da dobijemo informacije iz prve ruke.“
Pieter Omtzigt upozorio je na širenje sofisticiranih tehnologija nadzora u Evropi i svetu, često van znanja javnosti i bez adekvatnog nadzora. Govoreći o Pegasus-u i sličnim alatima, naglasio je duboke posledice po privatnost i političku stabilnost: „Kada znaju sve o vama… sutra možete biti žrtvovani u ime ‘bezbednosti’.“
Ukazao je na manjak transparentnosti — čak ni parlamentarci ponekad ne znaju šta se koristi. Kao primer naveo je Holandiju, gde je upotreba Palantira od 2011. zvanično potvrđena tek 2023. zahvaljujući zahtevima za pristup informacijama.
Jelena Sesar je istakla da Srbija nije izuzetak u zloupotrebi digitalnog nadzora, ali da su obim i metode zabrinjavajući. Prema nalazima rađenim sa SHARE fondacijom, identifikovana su tri obrasca: upotreba forenzičke tehnologije Cellebrite za prisilno otključavanje i ekstrakciju podataka, domaći špijunski softver „Novi Spy“, te visoko invazivni Pegasus protiv „ciljeva od visokog značaja“. „To znači da su imali pristup apsolutno svemu na telefonu“, rekla je Sesar, dodajući da je u najmanje šest slučajeva otkriven Pegasus i da se digitalna forenzika često koristi bez tužilačkog nadzora i bez obaveštavanja pogođenih.
Filip Milošević je podsetio da se osnovne telekomunikacione usluge u Srbiji mogu nadzirati i bez posebnih procedura, uz na stotine hiljada pristupa metapodacima godišnje. Sa širenjem end-to-end enkripcije, fokus nadzora premešten je „sa mreže na uređaj“ — kroz špijunski softver i forenzičke alate. Zaključak: tehnologija za ukrštanje podataka postoji, ali ključni problem ostaje slaba kontrola i netransparentan pristup ličnim podacima građana.
Regionalni nalazi ukazuju na slične obrasce: visoka učestalost napada, slaba i neujednačena institucionalna reakcija, te rast digitalnog nadzora. Primer Hrvatske pokazuje da jasno definisani protokoli i stalna komunikacija institucija i redakcija mogu popraviti praksu. Severna Makedonija beleži normativni napredak i korisne institucionalne modele, dok BiH gradi mrežu kontakt tačaka — ali svima su potrebni transparentnost, jedinstvene evidencije i depolitizacija operativnih postupaka. „Savezništvo“ medija i pravosuđa, uz čvrstu zaštitu od digitalnog nadzora, ostaje preduslov za stvarnu sigurnost novinara i javni interes.
| Održane dve radionice za novinare
Tokom regionalne konferencije održane su dve radionice za novinare i novinarke. Drugog dana je održana radionica pod nazivom „Zaštita istine – Osnove digitalne bezbednosti za novinare i novinarke koja je obuhvatila ključne teme kao što su korišćenje enkriptovanih servisa za elektronsku poštu, sigurnih aplikacija za razmenu poruka i važnosti snažnih i jednistvenih lozinki u kombinaciji sa dvofaktorskom identifikacijom.
Druga radionica „Digitalna bezbednost: TTX i Canary tokeni“ održana je trećeg dana konferencije. Radionica je pružila učesnicima bezbedno okruženje za učenje prepoznavanja digitalnih pretnji, razumevanja posledica zanemarivanje bezbednosnih mera i sticanje praktičnih veština za prevenciju i reagovanje.
Obe radionice održala je Monika Kutri, trenerkinja za bezbednost novinara i novinarki i menadžerka projekata Hrvatskog novinarskog društva. |
