U 2025. godini medijska sloboda i bezbednost novinara i novinarki u zemljama Zapadnog Balkana ostali su pod ozbiljnim i dugotrajnim pritiskom. Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, SafeJournalists mreža podseća da su sloboda izražavanja i pravo javnosti da bude informisana temeljna ljudska prava, bez kojih nema demokratskog društva. Iako su medijska tržišta u većini država formalno pluralistička, stvarni prostor za nezavisno novinarstvo sužava se zbog čvrstih sprega politike, biznisa i medija, ekonomske nesigurnosti redakcija i sve izraženijih pokušaja uticaja na uređivačku autonomiju. Ovakvo okruženje slabi ulogu medija kao demokratskog korektiva i povećava rizik od autocenzure.
Istovremeno, u čitavom regionu beleži se zabrinjavajući kontinuitet napada, pretnji i pritisaka na novinare, od fizičkih incidenata na terenu do ozbiljnog onlajn uznemiravanja, naročito usmerenog na novinarke, dok institucionalni odgovori često ostaju spori, nedovoljni ili bez jasnog sudskog epiloga. Dodatnu zabrinutost izazivaju pravna neizvesnost, nedovoljna zaštita od SLAPP tužbi i zastareli ili problematični normativni okviri, kao i krize upravljanja i finansiranja javnih servisa u pojedinim državama. SafeJournalists mreža upozorava da bez dosledne političke volje, efikasne institucionalne zaštite i strukturne podrške održivim i nezavisnim medijima, ovi trendovi nastavljaju da ugrožavaju temelje slobode izražavanja i demokratskih standarda u regionu.
SRBIJA
Nezavisno udruženje novinara Srbije je, u okviru SafeJournalists mreže, zabeležilo 275 slučajeva u 2025. godini, među kojima 109 fizičkih napada i 100 pretnji smrću, dok međunarodne platforme poput Mapping Media Freedom beleže 167 slučajeva u istom periodu, što Srbiju svrstava na prvo mesto u Evropi po riziku za novinare, ispred Ukrajine. Verbalni napadi najviših državnih funkcionera i poslanika vladajuće većine postali su sistematski, stvarajući atmosferu linča u kojoj se nezavisni mediji i kritički novinari targetiraju kao „izdajnici“, „strani plaćenici“ ili čak „teroristi“. Tokom novembra 2025. godine Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 154 slučaja verbalnih napada na kritičke novinare i medije u Srbiji od strane 36 visokih državnih zvaničnika i narodnih poslanika. A samo u oktobru 2025. zabeleženo je najmanje 163 takva napada od strane 22 osobe. Posebno zabrinjava što policija sve češće postaje izvor rizika: prema zvaničnim podacima tužilaštva, 2024. je zabeleženo 64 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, od čega u 34 policija nije postupila po nalozima tužilaštva, dok je između marta i decembra 2025. zabeleženo 75 situacija u kojima su službenici policije direktno primenili silu i nasilje nad jasno obeleženim novinarima i pasivno posmatrali napade drugih lica na novinare ili odbili da zaštite novinare kada su im se oni obraćali. Posebno brine što policija odbija da prihvati odgovornost za preduzete napade i nepostupanje prema novinarima, pa se ovakvi incidenti veoma teško procesuiraju. Do kraja oktobra 2025. u tužilaštvima u Srbiji zabeleženo je ukupno 98 slučajeva, a osuđujuća presuda doneta je u samo u jednom predmetu, što umnogome utiče na to da ne postoji odvraćajući efekat po počinioce. Problemi u saradnji javnih tužilaštava i policije su veoma vidljivi, a postupci prikupljanja informacija i dokaza o pretnjama i napadima na novinare posebno od strane nadležnih službenika policije idu veoma teško. Ovo je najveći broj incidenata zabeležnih u jednoj godini od 2016. godine od kada tužilaštva vode svoje baze podataka napada i pretnji upućenih novinarima.
Istovremeno, rad novinara obeležavaju prekarnost i pravni pritisci, najmanje 20 otkaza ili disciplinskih mera u 2025. godini izrečeno je novinarima koji su odbili političku zloupotrebu redakcija, posebno u medijima u vlasništvu državne kompanije Telekom i javnim servisima. SLAPP tužbe od strane javnih funkcionera i moćnika i pojavljivanje špijunskog softvera na telefonima novinara koji su instalirani od strane državnih organa uvode nove nivoe zastrašivanja. Najnoviji izveštaj Evropske komisije jasno konstatuje dalje nazadovanje Srbije u oblasti slobode medija, uz trajne političke i ekonomske pritiske na nezavisne medije, izostanak napretka u zaštiti novinara i ozbiljne sumnje u nezavisnost i efikasnost regulatornih tela, što sve zajedno pokazuje da se napadi na novinare moraju posmatrati kao napad slobodu izražavanja i slobodu medija, i samu suštinu ljudskih prava i demokratije.
ALBANIJA
U 2025. godini, medijsko okruženje u Albaniji ostalo je u formalnom smislu pluralističko, ali ograničeno čvrstom spregom medija, politike i biznisa, u kojoj veliki mediji funkcionišu manje kao nezavisni „psi čuvari“, a više kao akteri ugrađeni u moćne interesne strukture. Zbog toga je uloga novinarstva kao nezavisnog demokratskog zaštitnog mehanizma oslabljena. Jedan od događaja koji najviše brinu ove godine bila je proizvoljna i netransparentna blokada Focus Media Group/News24, sprovedena kroz državne strukture bez jasnog postupka i procesnih garancija, što je ozbiljno poremetilo rad novinara i otvorilo pitanja institucionalne odgovornosti. Istovremeno, odluka Ustavnog suda u slučaju Eltona Qyna, koja potvrđuje nepovredivost zaštite novinarskih izvora, označila je važnu ustavnu garanciju. Platforma EU–Saveta Evrope za strukturirani dijalog o medijima otvorila je vredan forum za razgovor o reformama u pristupu informacijama, radnim pravima i bezbednosti novinara, iako suštinski napredak zavisi od političke volje da se reforme guraju napred, a njihov efekat se još ne oseća u redakcijama. Nacrt Krivičnog zakonika, koji zadržava krivičnu klevetu i uvodi nejasna krivična dela povezana sa govorom, izazvao je značajnu zabrinutost u pogledu usklađenosti Albanije sa članom 10 EKLJP i obavezama u procesu pristupanja EU. Prema SafeJournalists mreži, u 2025. godini zabeleženo je 40 incidenata, uključujući fizičke napade, ozbiljne pretnje i rasprostranjeno onlajn uznemiravanje, što pokazuje trajnu ranjivost uprkos novouspostavljenim policijskim i tužilačkim kontakttačkama. RTSH, javni servis, suočio se sa zasebnom i ozbiljnom upravljačkom i finansijskom krizom koja je dodatno potkopala njegovu ulogu. U međuvremenu, širi informativni prostor i dalje je bio obeležen izazovima za medijski integritet, uključujući uticaj neodgovornih aktera i koordinisane kampanje blaćenja, a jednogodišnja, širom zemlje uvedena zabrana TikToka otvorila je važna pitanja proporcionalnosti i digitalnih prava. Sveukupno, 2025. je pokazala medijski sektor pod trajnim strukturnim pritiskom, u kojem pravna neizvesnost, institucionalne slabosti i ukorenjeni interesi nastavljaju da ugrožavaju uslove za slobodno i nezavisno novinarstvo.
KOSOVO
Na Kosovu je sloboda medija značajno pogoršana tokom 2025. godine, napete izborne godine koja je pojačala politički pritisak na nezavisno novinarstvo. Kosovo je palo na 99. mesto u svetu na Indeksu slobode medija, što je najniža pozicija do sada, i odražava zabrinjavajući pad medijske nezavisnosti i mehanizama zaštite. Tokom godine novinari su se suočavali sa pojačanim zastrašivanjem, uključujući 65 zabeleženih slučajeva napada i pritisaka, od kojih je samo mali broj prijavljen nadležnim organima, dok je preostale dokumentovalo isključivo Udruženje novinara Kosova. Uprkos ovim incidentima, samo dva slučaja su završena osuđujućim presudama, dok je ogromna većina ostala u toku ili bez pravnog epiloga, što ukazuje na kontinuiranu nekažnjivost počinilaca i slab institucionalni odgovor. Posmatračka misija EU za izbore primetila je da su mediji tokom parlamentarnih izbora bili izloženi sistematskom političkom pritisku, uz optužbe za pristrasnost, agresivnu retoriku političkih aktera i sužavanje prostora za pluralističku debatu. Veliku zabrinutost izazvao je i pokušaj restrukturiranja medijske regulacije: Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije iz 2024. godine bio je široko kritikovan kao pretnja nezavisnosti medija pre nego što ga je Ustavni sud poništio sredinom 2025 — epizoda koja je pokazala institucionalnu spremnost da se proširi politička kontrola nad medijskim pejzažom. U međuvremenu, politički i ekonomski pritisci nastavili su da podrivaju uredničku autonomiju, posebno u medijima koji zavise od finansijskih struktura povezanih sa državom. Najnovija procena Evropske komisije naglasila je kontinuirano nazadovanje u slobodi izražav anja, ekonomske i političke pritiske na nezavisne medije i ograničenu efikasnost regulatornih tela u zaštiti novinarskog integriteta, uz poruku da napadi i pritisci na novinare na Kosovu moraju biti shvaćeni kao direktan izazov demokratskim standardima i temeljnim pravima.
HRVATSKA
U 2025. godini Hrvatsko novinarsko društvo zabeležilo je 27 slučajeva napada, pretnji i pritisaka na novinare, što potvrđuje nastavak pogoršanja bezbednosnih uslova u profesiji. Prema Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF) za 2025, Hrvatska je po prvi put svrstana u kategoriju „teška situacija“, nakon pada od 12 mesta na 60. poziciju. RSF upozorava da, pored fizičkih napada, duboka ekonomska krhkost medija predstavlja jednu od ključnih briga.
Misija Media Freedom Rapid Response u junu 2025. dodatno je ukazala na nekoliko strukturnih slabosti: političke i verbalne pritiske na novinare, zastarelo medijsko zakonodavstvo, ranjivost medija na SLAPP tužbe i nedovoljnu institucionalnu zaštitu. Pored ovih nalaza, domaći i međunarodni akteri ukazuju na niz sistemskih problema koji produbljuju krizu medijskih sloboda: ekonomsku nesigurnost medija obeleženu padom prihoda od oglašavanja i nestabilnim finansiranjem; pravne i institucionalne nedostatke poput zastarelih medijskih zakona, izostanka zaštite od SLAPP tužbi, netransparentnog vlasništva i problematičnog javnog finansiranja; političke pritiske na javne i privatne medije, uključujući manipulisanje uređivačkom politikom i česte verbalne napade na novinare; spor i nedovoljan napredak u primeni evropskih standarda, uključujući EMFA; kao i kontinuirane incidente napada, pretnji i sudskih postupaka koji dodatno destabilizuju novinarski rad.
Zajedno, ovi faktori ukazuju na značajno sužavanje prostora za slobodno i nezavisno novinarstvo u Hrvatskoj.
CRNA GORA
U 2025. godini, zaključno sa 10. decembrom, Sindikat medija Crne Gore (SMCG) je u bazi SafeJournalism zabeležio 28 slučajeva — 16 u kojima su žrtve bile novinarke, pet u kojima su žrtve bili novinari i sedam koji su se odnosili na grupe novinara ili medijske organizacije. Ova cifra odgovara najvišim godišnjim ukupnim brojevima zabeleženim otkako SMCG dokumentuje napade; i 2022. i 2021. godine SMCG je takođe registrovao 28 slučajeva.
Tokom 2025. godine crnogorski novinari i novinarke bili su žrtve implicitnih ili eksplicitnih pretnji po život i fizičku bezbednost u devet odvojenih incidenata. Pored toga, u četiri slučaja novinari su bili verbalne mete visokih zvaničnika. Najnoviji takav slučaj odnosio se na Milku Tadić Mijović, urednicu Centra za istraživačko novinarstvo, koja je bila meta seksističke objave na Instagramu predsednika Opštine Pljevlja. Među zvaničnicima koji su pretili medijima nalaze se Boris Bogdanović i Momčilo Leković iz Demokratske Crne Gore, poslanik Vladimir Dobričanin iz Ujedinjene Crne Gore i supruga gradonačelnika Podgorice, Saše Mujovića.
Posebno zabrinjava i činjenica da baza SafeJournalism beleži i fizički napad na novinare: u avgustu, tokom uklanjanja spomenika četničkom komandantu i osuđenom ratnom zločincu Pavlu Đurišiću u selu Gornje Zaostro kod Berana, nekoliko desetina prisutnih napalo je fotoreportere Borisa Pejovića (Vijesti) i Steva Vasiljevića (Pobjeda). Takođe je značajno da je novinar Vijesti Nikola Saveljić u decembru verbalno napadnut — konkretno „upozoren“ da ne postavlja „provokativna pitanja“ kako ne bi „loše završio“, nakon što je poslanik Milan Knežević neprimereno komentarisao njegovo pitanje. Ovi događaji opravdano otvaraju zabrinutost o tome koliko su medijski radnici bezbedni dok rade na terenu u Crnoj Gori.
Ni onlajn sfera nije bolja: naročito novinarke svakodnevno dobijaju pretnje putem društvenih mreža i imejlom. Reporterka Vijesti Jelena Jovanović je u više navrata bila izložena uvredama i pretnjama smrću sa različitih naloga na društvenim mrežama; Danica Nikolić, urednica M portala, više puta je dobijala pretnje imejlom; a Itana Kaluđerović sa Televizije E dobijala je pretnje na svom privatnom Facebook nalogu. Ohrabrujuće je, međutim, to što je u slučaju Kaluđerović počinilac osuđen na prvom ročištu i dobio kaznu od devet meseci zatvora za teži oblik krivičnog dela „Ugrožavanje sigurnosti“ — dela koje predviđa strože kazne kada su mete medijski radnici i koje je u Krivični zakonik uvedeno 2022. na inicijativu TUMM-a i Akcije za ljudska prava. Ovo je peta presuda crnogorskih sudova u 2025. godini u slučajevima u kojima su novinari bili žrtve, a ujedno i među prvim presudama za teži oblik ovog dela.
SEVERNA MAKEDONIJA
U 2025. godini situacija u pogledu slobode medija i bezbednosti novinara u Severnoj Makedoniji predstavlja podeljenu sliku: formalni napredak i pozitivne zakonske promene s jedne strane, te značajni strukturni izazovi i stagnaciju u praksi s druge. Iako zemlja i dalje relativno dobro stoji na skali slobode medija, pad na 42. mesto na Indeksu Reportera bez granica, za šest pozicija niže nego 2024. godine, odražava realnost sve složenijeg i krhkijeg medijskog okruženja. U pravnom okviru poslednjih godina država je usvojila nekoliko važnih reformi jačanjem odredbi Zakona o građanskoj odgovornosti za klevetu i Krivičnog zakonika, čime su prošireni mehanizmi zaštite za novinare.
Ipak, sistemske slabosti opstaju: sudska praksa ostaje neujednačena, političko oglašavanje i dalje predstavlja rizik od uticaja na uređivačke politike, a kampanje finansirane iz državnih sredstava u privatnim medijima ponovo su uvedene 2024. godine, uprkos upozorenjima Udruženja novinara Makedonije (UNM), koje izaziva zabrinutost zbog nezavisnosti medija. Mehanizmi podrške medijskom pluralizmu u skladu sa evropskim standardima i dalje izostaju, a UNM nastavlja da poziva na punu primenu evropskih preporuka o zaštiti od SLAPP tužbi, bezbednosti novinara i modernizaciji zakonodavstva o autorskim pravima. Socio-ekonomske ranjivosti dodatno podrivaju medijski pejzaž: većina novinara zarađuje ispod nacionalnog proseka, a medijski radnici su u još nepovoljnijem položaju. Nedostatak mladih profesionalaca, niske zarade i manjak tehničkog i produkcionog kadra, posebno u javnom servisu MRTV, ozbiljno ugrožavaju kvalitet i održivost novinarstva. Bez značajnih ulaganja u profesionalni razvoj, fer naknade i jasne radne standarde, rizik od odliva talenata i autocenzure ostaje visok. U pogledu bezbednosti, iako su fizički napadi u 2025. godini bili ređi, digitalne pretnje, govor mržnje i političko etiketiranje ostaju dominantni izvori pritiska, naročito na društvenim mrežama. Istrage napada su spore i retko dovode do odgovornosti, dok noviji slučajevi, poput paljenja vozila novinara, ostaju nerešeni, te produbljuju osećaj nekažnjivosti. Uprkos poboljšanoj saradnji između UNM-a, Ministarstva unutrašnjih poslova i Tužilaštva kroz imenovane kontakt tačke, SLAPP tužbe i dalje predstavljaju ozbiljan alat zastrašivanja. Rastući trend SLAPP tužbi u Makedoniji je zabrinjavajući. Sveukupno, 2025. godina odražava ambivalentnu stvarnost makedonskog medijskog sektora koji formalno napreduje, ali je suštinski ranjiv, sa jasnom potrebom za doslednom institucionalnom zaštitom, strukturnom podrškom i iskrenom političkom voljom da se ojača slobodno i nezavisno novinarstvo.
BOSNA I HERCEGOVINA
U Bosni i Hercegovini, novinari i novinarke se suočavaju sa sve širim spektrom rizika: beleži se porast pretnji, zastrašivanja, onlajn uznemiravanja, SLAPP tužbi i fizičkih napada. Iako je medijsko okruženje u 2025. godini ostalo formalno pluralističko, sa desetinama TV kanala, stotinama radio stanica, štampanim izdanjima i informativnim veb-sajtovima, ova brojnost medija ne znači i stvarni pluralizam. Veliki broj medija je ekonomski krhak i snažno pod uticajem političkih ili poslovnih interesa. Nezavisno i istraživačko novinarstvo je pod ozbiljnim pritiskom. U 2025. godini obustava podrške USAID-a ostavila je desetine novinara i medijskih radnika bez posla, dok su mnogi mediji bili prinuđeni da drastično smanje obim rada. Ovaj finansijski šok dodatno je pojačan iznenadnim gašenjem Al Jazeere Balkans u julu, što je više od 200 novinara i medijskih radnika ostavilo u neizvesnosti. Prema podacima Reportera bez granica (RSF), BiH je pala na 86. mesto na Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu, što je pad od pet pozicija u odnosu na 2024. Ovaj pad odražava sve neprijateljskije okruženje za nezavisno novinarstvo, posebno pod pritiskom političkih i ekonomskih ograničenja i rastućih pretnji održivosti medija.
Jedan od najalarmantnijih događaja u 2025. godini jeste gotovo kolaps državnog javnog servisa BHRT. U decembru je široka koalicija domaćih i međunarodnih medijskih organizacija i javnih emitera upozorila da bi gašenje BHRT-a predstavljalo ne samo krizu medijskog sektora, već i ozbiljnu pretnju državnom i regionalnom informacionom sistemu i stabilnosti. U svom izveštaju o BiH za 2025. godinu, Evropska komisija je zaključila da nije bilo napretka u obezbeđivanju slobode izražavanja, slobode medija i zaštite novinara, i ukazala na pogoršanje finansijskog položaja javnih emitera. Zvaničnici EU upozorili su da zemlja koja teži članstvu u EU ne može sebi da priušti gubitak javnog servisa, pozivajući bosanskohercegovačke vlasti da hitno deluju kako bi spasle BHRT.
Prema bazi podataka SafeJournalists mreže, u 2025. godini do sada su zabeležena ukupno 34 incidenta usmerena protiv novinara i medijskih kuća u Bosni i Hercegovini. Verbalne pretnje, uznemiravanje i politički pritisci čine veliki deo ovih slučajeva. Novinari su bili direktne mete visokih javnih funkcionera, bez institucionalnog epiloga. Neki incidenti uključivali su teže oblike ugrožavanja, među njima i fizičke napade, od kojih je jedan doveo do krivične osude u 2025. Značajan deo slučajeva ostaje samo delimično istražen, uz spore institucionalne reakcije, nepoznate počinioce ili nejasne tužilačke korake.
