Početak razmene novinara u Prištini je imao veliki medijski
odjek. Prištinska konferencija za novinare NUNS i Udruženja profesionalnih
novinara (u isto vreme njihovi predstavnici sreli su se s medijima i u
Beogradu), okupila je veliki broj novinara iz albanskih, srpskih i inostranih
redakcija na KiM.
Uprkos „dobrim vibracijama“ organizatora, iz pitanja
pojedinih albanskih kolega naslućivalo se da se od beogradskih gostiju, ipak,
očekuje izvesna politička „podobnost“ koja se, između ostalog, tiče i po njima
nedopustive upotrebe Metohije u imenu južne srpske pokrajine.
Lakše je kao gost
Takozvana nova kosovska stvarnost je, kako je pokazalo i
sedmodnevno prištinsko radno iskustvo, politički okvir u kojem se kreću i
najliberalniji tamošnji mediji. Možda je zato „eksperiment” dva novinarska
udruženja umnogome ličio na formulu kojom beogradski pregovarači u domaćim
medijima opisuju aktuelni dijalog s Prištinom: ”relaksirano, kreativno i bez
nametanja svog viđenja statusa”. S druge strane, Danas nije dobio odgovor na
pitanje ko će pomoći povezivanju albanskih i srpskih novinara na KiM, čija je
podvojenost više nego očigledna. Paradoks je da je u Prištini lakše biti
gostujući srpski novinar iz Beograda nego domaći, s terena.
„Par” Danasu u razmeni bio je prištinski dnevnik Koha. Naše
dve redakcije imaju mnogo zajedničkog – od bliske uređivačke koncepcije do
uslova i načina rada, redakcijske atmosfere. Danas ima izvesne tehničke
prednosti, dok je u Kohi bolja organizacija rada redakcije. U svakom slučaju
novinar Danasa se u Kohi osećao kao kod kuće.
Uprkos lakoj strepnji zbog jezičke barijere, pokazalo se da
većina novinara Kohe govori srpski. Zapravo, svaki novi dan otkrivao je da ih
je sve više, a po potrebi uskakalo se i sa engleskim, ma koliko bilo uvrnuto da
se Srbi i Albanci na KiM sporazumevaju trećim – stranim jezikom. Uz jutarnju
kafu i čitanje dnevne prištinske štampe u redakcijskom „klubu“ razmenjivala su
se razna iskustva – od novinarskih plata i uslova rada – do visoke politike i
aktuelnih događaja.
Na redakcijskim sastancima beogradski gost mogao je da bira
događaje na kojima želi da se pridruži kolegama iz Kohe ili da traži pomoć, na
koju je mogao da računa u svakom trenutku kada je reč o sagovornicima, prevodu
sa albanskog, razmeni informacija. Posao Danasa u Prištini umnogome je olakšala
i činjenica da u Kohi radi predsednik Udruženja profesionalnih novinara Kosova
Arben Ahmeti.
Redakcija Kohe nalazi se u glavnoj gradskoj ulici – Bulevaru
majke Tereze, bukvalno na pet minuta od svih važnijih kosovskih institucija. U
pešačkoj zoni prištinske Knez Mihailove i okolnim ulicama zgusnuti su restorani
i kafići u kojima se svakodnevno mogu sresti i vodeći kosovski političari, sa
kojima se na licu mesta može dogovoriti izjava ili razgovor.
Sedmodnevni rad u Prištini pokazao je da je većina albanskih
političara na KiM uzdržana prema beogradskim novinarima i da nije važno da li
pokušavate da uspostavite kontakt iz Beograda ili na terenu. Novinar Danasa
poslat je u Prištinu s listom kosovskih zvaničnika, koje redakcija želi za
sagovornike, ali u mnogim slučajevima ni pomoć domaćina nije dala konkretne
rezultate. S međunarodnim zvaničnicima kontakt je neuporedivo lakši, delom i
zbog ranije uspostavljenih veza.
Utisak je da na KiM vlada nedefinisana ravnoteža straha.
Svima je jasno ko vuče konce, ali ni međunarodna zajednica ne krije da hoda “na
trepavicama” trudeći se da probleme rešava ne zamerajući se većinskom
stanovništvu, prečesto i na štetu proklamovane multietničnosti. Čak se i
Priština izgrađuje u čisto albanskom duhu, iako je najotvoreniji grad na
Kosovu, kako tvrde međunarodni službenici, priznajući da ni oni nisu rado
viđeni u, recimo, Đakovici ili Srbici.
Ništa bez politike
U Prištini profesionalno najizazovniji događaj bile su
demonstracije Pokreta samoopredeljenje zbog posete šefa beogradskog
pregovaračkog tima Borislava Stefanovića. Uz uvažavanje činjenice da se
Kosovska policijska služba sukobljava sa Albancima zbog srpskog zvaničnika i
otvorenog pitanja da li bi profesionalnije reagovanje KPS izazvalo još veće
proteste, novinarima s beogradskim iskustvom uličnih nereda, scena ispred
nekadašnjeg Doma štampe (sada Vlade Kosova) delovala je gotovo nadrealno. KPS
više od sat i po dopušta grupi od stotinak demonstranata da baca po parkingu
sve što stigne, da bi potom usledila akcija zbog koje bi, ukoliko sve nije
“režija”, u ozbiljnijim sistemima resorni ministar podneo ostavku iz
profesionalnih razloga, tim pre što je povređeno 20-ak policajaca i demonstranata.
Ali, pošto zadatak razmenjenih novinara nije trebalo da bude
visoka politika, kada je reč o svakodnevnom životu, za svaku pohvalu
organizatora je izbor hotela. Zahvaljujući gostoljubivosti i ljubaznosti
zaposlenih, Hotel „Begoli“, u starom delu Prištine, nadomak administrativnog
centra grada, nekoliko dana bio je u pravom smislu reči dom beogradskim
novinarima. Za preporuku je i obilazak prištinske pijace (pijačni dan je
utorak). Što se tiče restorana, zgrada u kojoj se nalazi Koha ima mnoge, ne
samo novinarske kvalitete. U svakom slučaju, preporučuje “relaksiran i
kreativan” pristup.
Autor: Jelena Tasić
