Samo hrabro i odlučno protiv lokalnih (i drugih) kabadahija

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), organizacija koju vodim paralelno sa aktivnostima u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, pozdravlja urgentno reagovanje Ministarstva pravde povodom nestanka spisa predmeta Osnovnog suda u Vranju. Kao što je javnosti već dobro poznato, u pitanju su spisi predmeta iz krivičnog postupka u kome je Dejan Nikolić Kantar prvostepeno osuđen na 18 meseci zatvora. Ministarstvo je, nakon dopisa koji smo kao ANEM uputili i reakcije javnosti povodom nestanka spisa tog predmeta, preduzelo mere nadzora nad radom Višeg suda u Vranju. U narednih 15 dana predsednica Višeg suda u Vranju će se izjasniti u vezi sa ovim slučajem nakon čega će Ministarstvo, u zavisnosti od utvrđenog stanja, preduzeti dalje korake.

Prema potvrđenim informacijama, nestali spis je rekonstruisan na osnovu elektronske dokumentacije Osnovnog suda u Vranju. Takođe, određena je i nova sutkinja koja će u veću Višeg suda u Vranju odlučivati po žalbi.

Održavanje sednice veća očekuje se u najkraćem mogućem roku. Smatramo da bi se na taj način sprečio sasvim očigledan pokušaj prolongiranja donošenja odluke Višeg suda u Vranju i podsećamo da bi u slučaju potvrđivanja prvostepene presude Dejan Nikolić Kantar bio zadržan u zatvoru na izdržavanju nove zatvorske kazne.

U toku jučerašnjeg dana Viši sud u Vranju nadležnom tužilaštvu je dostavio krivičnu prijavu, nakon čega je, istog dana policiji upućen zahtev za preduzimanje radnji u cilju otkrivanja identiteta NN izvršioca krivičnog dela navedenog u prijavi (ometanje pravde i falsifikovanje službene isprave).

Smatramo da je od krucijalne važnosti da nadležni organi dobiju odgovore na sledeća pitanja. Kog datuma je predmet dodeljen sutkinji Tatjani Jovanović Mihajlović? Da li se u tom momentu znalo da je njena ćerka Hristina Đorđević, advokat iz Vranja, predala punomoćje za zastupanje Dejana Nikolića Kantara? Zbog čega je vd predsednice suda predmet koji je nosio oznaku Hitno dodelila sutkinji koja se tada nalazila na odmoru i kod koje postoje razlozi za izuzeće s obzirom na to da je njena ćerka dana 12.7.2023. godine u svojstvu Nikolićevog branioca, izjavila žalbu protiv prvostepene odluke? Kog datuma se sutkinja Tatjana Jovanović Mihajlović vratila s odmora? Kada je otkriveno da je predmet nestao? Da li su nadležna lica unutar suda, posebno vd predsednice suda, preduzela odgovarajuće radnje, mimo rekonstrukcije predmeta, a kojima bi se nadoknadilo izgubljeno vreme?

Ovom opstrukcijom izgubljeno je bar 10 dana, a sudskom postupku naneta je velika šteta jer se približava dan kada će Nikolić izaći na slobodu. Dobijenih 10 dana biće dovoljno da nova eventualna presuda ne stigne do 17.8. 2023. godine kada Nikolić završava sa odsluženjem prethodne kazne.

ANEM je obavestio Ministarstvo pravde i o drugim važnim činjenicama. Naime, Dejan Nikolić Kantar je 17. avgusta 2022. u Centralnom zatvoru pretio i radniku ovog ministarstva tj. službeniku zatvora. Prema navodima iz optužnog akta, Kantar je tom prilikom izgovorio „da će mu ubiti decu, da će dati 30.000 eura za njega i njegovu porodicu da ih nema“. Optužni predlog u ovom drastičnom slučaju pretnji je iz Drugog osnovnog tužilaštva upućen ka sudu šest meseci kasnije, tek u februaru 2023. Sudija Drugog osnovnog suda je zakazao glavni pretres tek za oktobar, dakle više od godinu dana od izrečenih pretnji. Takođe, Ministarstvu je ukazano i na to da Dejan Nikolić Kantar izbegava dolazak na završno ročište u slučaju pretnje načelniku Policijske uprave Vranje, kao i da je u toku suđenje za pretnje i nasilje prema bivšoj partnerki MV.

Postoji mnogo važnih argumenata da suđenja u slučaju Nikolića budu ekspeditivnija i da se sprečavaju sve moguće opstrukcije. Naglašavam da pretnjama upućenim radnicima Odeljenja za izvršenje sankcija Ministarstva pravde i načelniku PU Vranje Nikolić Kantar direktno napada državu i državne institucije.

Država mora da bude efikasnija i stroža kada je reč o ovakvim postupcima. Slučajevi poput ovog treba da postanu primeri dobre prakse i rešenosti države da primereno kazni one koji naše društvo čine nasilnim. Važno je izboriti se za to da Srbija bude zemlja u kojoj nasilnici nisu heroji i da lokalne kabadahije, koje su u stalnom sukobu sa institucijama, postanu gubitnici.

Podsećam i da su prošle godine Upravi za igre na sreću prosleđeni dokazi da je Nikolić Kantar višestruko krivično osuđivan i da je jedna od krivičnih presuda bila doneta zbog ilegalnog organizovanja igara na sreću. Imajući u vidu činjenicu da zbog pomenutih okolnosti Dejan Nikolić Kantar nije imao pravo da dobije licencu za kladionice i kockarnice, Uprava za igre na sreću ih je zatvorila. Nakon toga, Upravni sud iz Niša je poništio rešenje nadležnog državnog tela te ponovo omogućio rad ovih subjekata.

Nikolić je tu priliku iskoristio da vlasništvo prebaci na svoju rodbinu. Na taj način nepravda je pobedila – kapital stečen kriminalnim radnjama potpuno je legalizovan odlukom Upravnog suda.

Ovo je odličan primer za ono uverenje koje vlada u narodu da se kriminal isplati. Enormne sume novca koje se dnevno sliju iz više od 80 kladionica, ogromna su satisfakcija za dane provedene u zatvoru, naročito ako je izdržavanje kazne u prijateljskom ambijentu zatvora u Vranju uz prijateljsku podršku iz Zdravstvenog centra kada je potrebno dobiti alibi za neku od opstrukcija.

Nažalost, u svemu ovome zanemaruje se činjenica da društveni model lake zarade, zavisnost od kladionica koja posledično uništava porodice, nasilje u razrešavanju sukoba među kriminalcima, postaju širi društveni model koji usvajaju deca, mladi, čak i veći deo stanovništva. Deplasirano je postavljanje pitanja kako se događaju masovni zločini, kao i oni brojni pojedinačni a nerešeni, dok država svojom silom, lokalnom samoupravom, policijom, tužilaštvima, sudovima, ne može da se izbori sa čovekom koji uzurpira čitav grad, u kojem više od godinu dana ne može da se sruši ni nelegalni objekat od 50 kvadrata… Nasilje se iz našeg društva može isterati uz vrlo direktno hrabro suočavanje na svim institucionalnim nivoima sa konkretnom borbom protiv konkretnih kriminalaca koji sa svojim patologijama sve više okupiraju sve segmente društva.