U
dnevnicima televizija sa nacionalnom frekvencijom često čujem „hvala puno” koje
voditelji upućuju gostima. A u zabavnim emisijama, voditeljke ushićeno kliču
„hvala puno, puno”. Ako je puno hvala, znači da može da bude i prazno hvala –
ali ne može. Puna je škola đaka, pun džep oraha, puno lonče mleka. Englezi
zahvaljuju sa thank you very much, Francuzi kažu merci beaucoup, Nemci danke
schön, a Španci muchas gracias. Dakle: mnogo, lepo, nikako puno.
Na
televiziji se niko ne odmara, ni voditelji ni gosti. Svi – odmaraju. Kad
folk-zvezda kaže da je „neumorno radila na novom albumu”, voditeljka požuri da
doda: „I sad ćeš da odmaraš”, a pevačica potvrdi: „Da, odmaraću čitavo leto”.
Kad bih upitao seljaka u mom selu, koji sedi na gredelju pluga i puši, šta
radi, odgovorio bi: „Odmaram se i odmaram volove”.
Devojka
kraj loto-bubnja predstavlja članove komisije; reče da su ovde ispred te i te
ustanove. Zagledah bolje: sede na svojim stolicama, ispred zida studija. Onda
sam shvatio da je ta trojka tu u ime rečene ustanove. Onda rekoše da je neko
zaradio preko milion evra, a neko drugi duplo manje. Zarađuje se više od milion
ili upola manje, a prelazi se preko praga, preskače preko ograde. Duplo znači
dvostruko, pa kako onda nešto može da bude dvostruko manje!
Novinar
navodi obećanje političara da ćemo imati bolji standard od polovine 2012.
godine. Govore: žetva traje do polovine jula; na polovini utakmice; album će se
pojaviti polovinom iduće godine… Svako celo ima dve polovine – o kojoj
polovini je reč: prvoj ili drugoj? Govornici misle sredina, a kažu polovina.
Posle
oluje u Dragačevu, čuh da je u pitanju značajna šteta. Zašto je šteta u pitanju
i kome je i zašto šteta značajna? Pismen izveštač bi sa terena stradalog u
oluji izvestio da je reč o znatnoj šteti. Sa teniskog turnira u Parizu reporter
slavi Đokovićev dobijeni gem: „Ovo je bio užasno važan gem!”. Užas je tragično
osećanje, pa osvojen važan gem ne bi trebalo da se njima kiti. U sezoni
fudbala, Partizan je pobedio Radnički, a Hajduk nadigrao Rad. Dosledno uzev, ne
zna se ko je koga pobedio (nadigrao). Pobeđen ili nadigran klub treba da je u
četvrtom padežu: Partizan pobedio Radničkog, a Hajduk nadigrao Rada. U
protivnom, liči na ono da je „dete ujelo kuče”, pa se ne zna ko je ujeden, a ko
je ujeo. Još sa stadiona. Kada bi postojao indirektan prenos utakmice, onda se
direktnom ne bi imalo šta prigovoriti. Ali ne postoji, jer – prenos je samo
prenos.
Već
se „proslavila” reklama za šampone za kosu. Posle njihove upotrebe, „kosa je
puna volumena”. Kosa bi mogla da bude puna vašiju ili peruti, ali nikako puna
zapremine.
Mogao
bih, dalje, ali prostor ne dopušta, pa ću završiti savetom: ne učite se
maternjem govoru sa televizijskih ekrana.
Autor:
Boško Lomović, novinar i pisac
