EN
Medijska zajednica će tražiti garancije uređivačke nezavisnosti za medije u vlasništvu države koji rade pod kapom Telekoma. Važnija od samih zakona je njihova primena, jer ne postoji zakon koji će da propiše sve do detalja tako da ga neki pokvareni um ne izvrne u suprotnost, kaže Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a
Novousvojeni medijski zakoni – Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o elektronskim medijima (ZEM), trebalo bi da budu izmenjeni već ove godine, saznaje Cenzolovka.
To je zaključak sastanaka sa predstavnicima evropskih institucija, kada se razgovaralo o tome kako se novi medijski zakoni primenjuju.
Prema rečima Tamare Filipović Stevanović, generalne sekretarke NUNS-a, koja je prisustvovala razgovorima u Briselu, pojedine zakonodavne inicijative koje su pokrenute ili završene u Evropskoj uniji imaju ogroman uticaj na razvoj medijskog sistema. To su akti koji se tiču upotrebe veštačke inteligencije, digitalnih prava i nezavisnosti medija. Tako da se tada razgovaralo i o neophodnosti usklađivanja našeg zakonodavstva u skladu sa novim propisima EU.
S obzirom na brzinu kojom su se u finalnoj fazi pred usvajanje u Skupštini dogovorila dva nova medijska zakona, neki delovi zakona nisu najbolje i najjasnije precizirani, prenosi nam naša sagovornica. EU je iznela svoj stav o tome i u godišnjem izveštaju o napretku Srbije u evropskim integracijama.
Garancije uređivačke autonomije za medije u vlasništvu države
„Od naših institucija Evropska unija je dobila uveravanje da će se i ti propusti ispraviti i da će se zakoni izmeniti već ove godine. O izmenama dva zakona bilo je reči i na sastanku odlazećeg ministra Mihaila Jovanovića sa predstavnicima Radne grupe za izradu Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije, u januaru ove godine”, kaže Filipović Stevanović.
Iz godišnjeg izveštaja o napretku Srbije može se zaključiti da je neophodno dati bolje garancije kada je u pitanju uređivanje medija čiji su osnivači firme koje su u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, da se moraju bolje definisati i proširiti mogućnosti za izveštavanje o krivičnim postupcima itd., kaže generalna sekretarka NUNS-a.
Programska koordinatorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Tanja Maksić pojašnjava da deo koji se tiče garancija pre svega se odnosi na medije koji su pod kapom Telekoma. Ona napominje da je uverena da će medijska zajednica insistirati upravo na garancijama uređivačke nezavisnosti za te medije.
Komentarišući činjenicu da će novi zakoni morati da se menjaju maltene tek što su usvojeni, Filipović Stevanović kaže da je to posledica celokupnog procesa rada na zakonima, koji je u finalnoj fazi zbrzan.
„Pred sam kraj su isplivali pojedinačni interesi koje je država ugradila u same zakone, što je kompromitovalo čitav proces, bar kada je u pitanju Zakon o javnom informisanju i medijima. Bila je to prilika da proces donošenja zakona postane primer dobre prakse jer je proces bio prilično transparentan i inkluzivan skoro do pred sam kraj”, ocenila je Filipović Stevanović.
Istraživačica u BIRN-u Tanja Maksić kaže za Cenzolovku da izmene tek usvojenih zakona nisu nužno loše, ako će se dobiti bolji i kvalitetniji zakoni. Ipak, kako naglašava, važnija od samih zakona je njihova primena. To je ono na čemu godinama insistira i na šta upozorava medijska zajednica – da naše zakonodavstvo generalno nije loše, ali da je primena neodgovarajuća.
Primena novih zakona brine i Tamaru Filipović Stevanović, koja kaže da su novousvojeni zakoni već počeli da se po starom dobrom receptu izvrgavaju u svoju suprotnost.
„To nam govori da izmene zakona u Srbiji nikada ne garantuju da će se neka oblast unaprediti jer ne postoji način niti zakon koji će da propiše sve do detalja tako da ga neki pokvareni um ne izvrne u svoju suprotnost. To je prosto naša večita boljka – pitanje vladavine prava u Srbiji nije ograničeno samo na medijsku sferu već na segmente našeg društva koje je u propadanju”, zaključuje Filipović Stevanović.
Telekom u foto finišu dobio mogućnost da osniva medije
Izmenjeni Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i novi Zakon o elektronskim medijima (ZEM) usvojeni su krajem oktobra prošle godine. Proces izrade predloga izmene ZJIM pratilo je probijanje rokova, raspuštanje radnih grupa, borba za implementaciju Medijske strategije, koja je i predvidela izmenu zakona. U samom finišu procesa usvojeni su članovi zakona koji Telekomu omogućavaju da osniva medije.
Ipak, medijska udruženja uspela su da se izbore za pozitivne promene, kao što je uskraćivanje novca iz budžeta na medijskim konkursima onima koji krše profesionalne standarde. Novi zakon uključio je i sankcije u tom slučaju.
Nakon kašnjenja više od godinu dana, formirana je radna grupa bez predstavnika novinarskih udruženja sa zadatkom da u roku od dva meseca izrade nacrt Zakona o elektronskim medijima. Iako je uveo novine, poput viših kriterijuma za izbor članova Saveta REM-a i isključivanja odbora Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine kao predlagača za članove Saveta, dve ključne stvari na kojima se insistira u Medijskoj strategiji i Akcionom planu nisu ušle u nacrt.
| IZMENE ZAKONA O JAVNIM SERVISIMA KASNE GODINU I PO, A NISU NI POČELE
Osim Zakona o elektronskim medijima i onog o javnom informisanju, Medijskom strategijom i Akcionim planom za njeno sprovođenje predviđene su izmene niza zakona, među kojima i Zakona o javim medijskim servisima. Njega je, prema akcionom planu, trebalo izmeniti još u trećem kvartalu 2022. godine. Ovaj proces nije ni započet.
„Relevantna novinarska i medijska udruženja treba da daju eksperte koji će učestvovati u radu ove radne grupe. Ostaje da vidimo da li će to biti pristup i ministarstva. Mi smo uvek spremni na konstruktivni dijalog i deljenje ekspertize iako smo se više puta osećali iskorišćeno i namagarčeno. Mi drugu državu i druge zakone nemamo, te ćemo se truditi da radimo u najboljem interesu medijskih radnika i radnica”, objašnjava Filipović.
Izmenama Zakona o javnim servisima predviđeno je:
– obaveza redovnog i transparentnog izveštavanja javnosti o trošenju sredstava;
– propisivanje jasnih kriterijuma za izbor članova Upravnog odbora i direktora javnih medijskih servisa;
– redefinisanje postupka izbora članova Upravnog odbora radi unapređenja nezavisnosti i kompetencija organa upravljanja;
– davanje zakonskih garancija uređivačke autonomije, a posebno redakcija informativnog programa;
– promena načina izbora Programskog saveta, kako bi se omogućilo da to telo bude eksterni kontrolor programskih sadržaja javnih medijskih servisa, i istinska spona između gledalaca i organa javnih medijskih servisa;
– izbor poverenika za profesionalne standarde i odnose sa korisnicima usluga javnih medijskih servisa;
– da u procesu izbora i opoziva generalnog direktora, ostalih direktora, glavnih i odgovornih urednika, kao i odgovornih urednika javnih medijskih servisa mogu da učestvuju isključivo organi javnih medijskih servisa;
– jasna obaveza izdavačima medija da primene adekvatne tehničke mere i rešenja u cilju onemogućavanja da deca i maloletnici imaju pristup medijskim sadržajima koji mogu naškoditi fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i maloletnika, uključujući tu primenu mehanizama uslovnog pristupa za rijalitije prinudnog okruženja, uz obavezno propisivanje sankcija za kršenje ovakvih obaveza.
|
Izvor: Cenzolovka
