Ta
izjava, međutim, stoji čvrsto na liniji onoga što je ovdašnja predsednica UNS-a
tokom svoje novinarske karijere godinama istrajno radila, kako za vreme
Miloševića tako i posle.
Odmah
na početku mora se naglasiti kako je u njenoj izjavi doslovno sve u domenu laži
ili u funkciji revidiranja poznatih činjenica. U tu kategoriju spada i njena
tvrdnja kako “bombardovanje RTS nikad nije procesuirano kao ratni zločin”.
Podsećamo
javnost da su porodice žrtava RTS pred Evropskim sudom za ljudska prava u
Strazburu još 2001. podneli tužbu protiv 17 zemalja NATO zbog bombardovanja
zgrade u Aberdarevoj, ali je sud odbacio tužbu proglasivši se nenadležnim.
Porodice
ovim javno saopštavaju da ne dopuštaju zloupotrebu svojih najmilijih u
propagandne svrhe, kao što to čini gospođa Smajlović ovom svojom
“inicijativom”.
Podsećamo
javnost da 23. aprila 1999. u zgradi RTS nisu poginule Smajlovićkine “kolege”,
već tehničko i produkciono osoblje, pomoćni radnici i čuvari – dakle, nijedan
novinar. Takvu isti ideju, da se “ubijene kolege” iskoriste kao alibi i
sredstvo u propagandnom ratu protiv Zapada iskazalo je ovo isto Udruženje
novinara dan nakon pogibije tehničara RTS-a, kada je “inicijativu” sličnu ovoj
podneo Milorad Komrakov, ondašnji predsednik Udruženja, nastojeći poput
Ljiljane Smajlović da zločin prokrijumčari, uz pomoć nevinih žrtava, kao borbu
za istinu.
Inicijativa
predsednice Udruženja novinara, dakle, predstavlja reciklažu stare Miloševićeve
propagandne ideje.
Udruženje
novinara, ako je već htelo, moglo je da za dan novinara-žrtava uzme datum
ubistva Dade Vujasinović ili Slavka Ćuruvije ili Milana Pantića, ali bi tada
propagandni efekti izostali.
Zločin
na RTS ima dve dimenzije; to je ratni zločin NATO, ali i državni zločin Srbije.
Insistiranjem na formulaciji “ratnog zločina” gospođa Smajlović računa da bi
istinu o organizatorima ubistva mogla da sakrije akcentiranjem da je napad na
RTS izvršio NATO. Jednom za svagda: NATO je napao televiziju, ali organizator
ubistva bio je Milošević.
Bio
je osnovni red da predsednica Udruženja novinara pita porodice žrtava za
dopuštenje da izađe u javnost sa tom svojom “inicijativom”, utoliko pre što
žrtve nisu bili novinari.
Ponavljamo,
porodice žrtava ne dopuštaju da se njihovi najmiliji upotrebljavaju u
propagandne svrhe.
Beograd,
24.4.2011.
Napomena
I: Porodice RTS su na prijemu u zgradi RTS održanom posle polaganja venaca
23.4.2011. donele zajednički stav povodom inicijative UNS i izjave Ljiljane
Smajlović, koje je rezultiralo ovim saopštenjem.
Napomena
II: Predstavnici UNS nisu se odazvali
pozivu za učešće na skupu “ Slučaj RTS dvanaest godina kasnije -Žrtvovanje
koje se nastavlja“ koji je CEAS organizovao sa predstavnicima porodica
RTS.
