EN
Povodom završetka javne rasprave o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 dostavila je Ministarstvu pravde Zbirni komentar svojih članica. Članovi Radne grupe postigli su dogovor oko takozvanih „crvenih linija “, tj. zahtevima čije ispunjenje smatraju neophodnim. Crvene linije dostupne su ovde.
Podsećamo da je od 2022. godine Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, po saznanju da su radne grupe za izradu ovih nacrta formirane 2021. godine, insistirao na konsultacijama i sastancima sa članovima, upravo kako bi se razmenili stavovi i ukazalo na neophodnost pojedinih izmena u cilju sveobuhvatnog unapređenja zakonskog okvira, neophodnog, kako za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, tako i za krivičnopravnu zaštitu građana Republike Srbije.
Odgovor na ovaj zahtev je usledio krajem 2023. godine, kada je Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 posvetila sednicu, održanu 21. decembra 2023. godine, upravo izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, kojoj su prisustvovali članovi radnih grupa koje su radile na ovim izmenama. Iako smo tom prilikom dobili osnovne usmene informacije o polaznim osnovama za izmene oba zakonska teksta, članicama nije dostavljen nikakav nacrt ili analiza predloženih izmena, na čemu smo insistirali. I pored više pokušaja da se ova komunikacija nastavi, to se do početka javne rasprave o nacrtima zakona, nikada nije desilo.
Po objavljivanju informacije o javnim raspravama, koje su održane u periodu od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine, zatečena nedostatkom prethodne informacije i komunikacije od strane Ministarstva pravde i radnih grupa koje su radile na izmenama, Radna grupa NKEU je objavila saopštenje 9. oktobra 2024. godine, sa zahtevom da se produži javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.
Ostajemo pri stavu da trajanje javne rasprave u minimalnom zakonskom roku, o dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava, nije srazmerno obimu i značaju predloženih izmena. Posebno ističemo da su oba nacrta od strane radnih grupa pripremana duže od tri godine, ali i da se više članova Radne grupe za izradu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, uključujući i njenog predsednika, u javnosti oglasilo da nisu upoznati sa izmenama koje su u javnoj raspravi, da nisu njihovi autori, kao i da se Radna grupa poslednji put sastala 2022. godine.
Stoga, stručna i šira javnost su dobile priliku da tekst izrađen u nepoznatoj i nejavnoj proceduri razmatraju samo mesec dana i to paralelno uz tri dodatna pravosudna zakona koji se tiču položaja sudija, javnog tužilaštva i Pravosudne akademije.
Predložene izmene Krivičnog zakona predviđaju uvođenje novih krivičnih dela, kao što su „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“, brisanje krivičnog dela „iznuđivanje iskaza“, uvođenje kazne doživotnog zatvora za nova krivična dela i slično, imaju potencijal da ozbiljno utiču na stanje osnovnih ljudskih prava građana Srbije i smanje njihov dosadašnji obim. Imajući sve ovo u vidu, Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 i dalje smatra da je o ovakvim izmenama pravnog režima neophodna debata sa različitim društvenim akterima iz stručne, ali i šire javnosti.
Dodatno, u toku javne rasprave mogli smo čuti da se Ministarstvo pravde poziva na rokove iz Reformske agende, kojom su ove izmene planirane do kraja 2024. godine. Podsećamo da je većina rokova za izmene ovih zakona zapravo postavljena Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, te da su ti isti rokovi uglavnom prošli početkom 2023. godine.
Insistiranje na skraćenoj javnoj raspravi, zbog nerealne projekcije završetka rada na izmenama i dopunama, ne sme biti razlog za neadekvatno učešće stručne javnosti u cilju poboljšanja kvaliteta dokumenata. Zbog toga će Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 uputiti Evropskoj komisiji dopis sa zahtevom za potvrdu informacije o tome da njihovi predstavnici insistiraju na završetku ovog procesa na hitan način, što je tvrdnja Ministarstva pravde.
