Novinar „Večernjih novosti“ Milan Pantić nije trebalo da bude ubijen. Povrede, međutim, koje mu je naneo napadač, bile su kobne, „jer je bio narušenog zdravlja“.
Ovo je jedina dodirna tačka između policijskih i saznanja osuđenika Aleksandra Petkanića. I dok je za MUP ovaj zločin još nerešen, Petkanić je podneo i krivične prijave protiv trojice Jagodinaca!
Dopisnik „Novosti“ iz Jagodine usmrćen je 11. juna 2001. godine u samom ulazu zgrade u kojoj je živeo. Napadač ga je sačekao u hodniku. Pronađen je oko 7.45 u lokvi krvi. Policija je blokirala ceo kraj, ali ubica do danas nije pronađen.
Osuđenik Petkanić, kao i operativci jagodinske policije i inspektori UKP MUP Srbije „slažu“ se da je naš novinar nastradao zbog svojih tekstova i afera o kojima je pisao. Skandalozne tvrdnje policijskih zvaničnika da nije trebalo da bude ubijen, već samo zaplašen, nema sumnje da su našle uporište upravo u Petkanićevoj priči, koja se sada demantuje.
Sužen krug
Policijska istraga, prema saznanjima „Novosti“, suzila je krug na tri moguća nalogodavca teškog zločina. Prvi i najsumnjiviji je bračni par iz „sfere pravosuđa“, druga ekipa je iz „privrednih voda“, a postoje indicije da je moguće i da su naručioci iz sveta kriminala. Jedno je sigurno, ovi poslednji su i angažovani da „zaplaše“ Pantića.
Indicije kriminalističkih operativaca ovde su stale. Tu i tamo, dobijali su imena direktnog izvršioca, ali sve je ostalo na sumnjama. Dokaza nije bilo. Onda se pojavio Petkanić. Pisao je i obećavao bivšem ministru policije Dušanu Mihajloviću ne samo rešenje ovog, već i ubistva Slavka Ćuruvije. Zauzvrat je tražio oproštaj grehova, teških pet i po godina robije.
Policija je danonoćno razgovara sa njim, ali i pored obećanja da će pomoći da se sakupe materijalni dokazi (štangla kojom je, navodno, Pantić pretučen) to se nije obistinilo. Dolaskom novog ministra Dragana Jočića, usledio je isti scenario – pismo, obećanja, konkretna imena za čak 13 zloči
na…
Više od 20 razgovora obavljeno je sa Petkanićem. Izvođen je, uz dozvolu sudije, iz zatvora ne bi li pokazao mesto gde je „skriveno oružje“. Napori ovog drugog, kao ni prvog ministra, nisu urodiloi plodom. Operativcu su nemoćno odmahivali glavom:
– Nema dokaza za Petkanićeve tvrdnje. Nije pružio nikakav uverljiv trag! Većina njegovih saznanja, već su bila objavljena na stranicama crne hronike. Oni ih je samo sakupio.
Ipak, ukoliko i jeste tako za 12 zločina, kod ubistva Milana Pantića izneo je konkretna imena – čak tri. O svemu je obavestio specijalnog tužioca, pa čak napisao i krivičnu prijavu.
Petkanićeve tvrdnje
U ulazu zgrade između 7.40 i 7.45 Pantića su sačekali Z. M. i N. N. (puna imena poznata redakciji).
– N. N. je prvo verbalno napao sada pokojnog Pantića i opomenuo ga da prestane sa pisanjem određenih tekstova, a potom mu sa leđa prišao Z. M. i tupim predmetom koji je držao u ruci, zadao mu udarac u glavu od kojeg je Pantić pao i preminuo na licu mesta – naveo je Petkanić u krivičnoj prijavi, ali i policajcima koji su ga ispitivali.
Ovu dvojicu, tvrdi ovaj osuđenik, na lice mesta je dovezo saučesnik N. M. u teget „golfu“. Posle ubistva, on ih je i odvezao. Zločin je izvršen štanglom „dužine 30-40 centimetara“.
– Pantić je samo uspeo da kaže: „Jao“ – tvrdi Petkanić u krivičnoj prijavi.
Ovo je Aleksandar Petkanić napisao 11. oktobra 2004. godine, za vreme izdržavanja kazne u niškom zatvoru. Svoja navodna saznanja ovaj osuđenik je pismeno poslao i istražnom sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Vučku Mirčiću. Njegov jedini motiv da obelodani „ono što zna je to što je istina samo jedna“, a Živka i Nemanja Pantić (supruga i sin) imaju pravo da znaju istinu.
Petkanić tvrdi da su ljudi koje je Pantić pominjao u svojim tekstovima „naložili njegovo intenzivno praćenje“ kako bi ga „opomenuli i nagovorili da prestane sa pisanjem tekstova, posebno o cementari Popovac“.
U razgovoru sa policijom, juna ove godine, Petkanić kaže da je Pantić nastradao „zbog pisanja o vezama ljudi iz političkog i privrednog života Pomoravskog okruga sa ljudima iz kriminogene sredine“. Oni koji su učestvovali u njegovom ubistvu dobili su 30.000 maraka od Đ. M. Ovaj osuđenik u svojim izjavama tereti deo jagodinske policije da je učestvovao u zataškavau slučaja, da su našli montiranog svedoka koji je zločinca opisao kao „ćopavog“…
Odakle Petkaniću ova saznanja? Tvrdi da je bio operativac DB i da je po službenoj dužnosti tog jutra otišao za Jagodinu. Kaže i da je lično obišao mesto ubistva posle policijskog uviđaja i „uočio niz propusta: nisu skinuti mikro i makro tragovi…“ Napravio je i skicu mesta zločina, koju je priložio uz krivičnu prijavu. On i njegovi saradnici na terenu sakupili su gore navedene podatke.
Lažni policajac
MUP Srbije demantovao je da je Aleksandar Petkanić bio pripadnik policije. U Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), takođe, tvrde da ga ne poznaju, niti je ikada bio njihov saradnik.
Ministar Dragan Jočić rekao je da je Petkanić osuđen zbog izvršenih 55 krivičnih dela. Predstavljao se lažno da je policajac i sa polomljenom značkom, pored ostalog, pljačkao je dilere. Nadimak mu je Šmiga, a do 1990. godine živeo je u Kuršumliji, gde se doselio iz Vojvodine. Neki izvori iz Kuršumlije navode da je išao u Specijalnu školu za ometene u razvoju i da je voleo da se hvali „vezama u DB“.
Z.Uskoković – Sr. Kraljević
