Dva sata je iza zatvorenih vrata trajala konstitutivna sednica Saveta REM-a, a rezultat je očekivan – predsednik Saveta nije izabran jer ne postoji potrebna većina za takvu odluku. Ovakav početak ukazuje i na buduće napetosti
„Pata karta” – ovim rečima bi mogao da se opiše početak rada novog saziva Saveta REM-a. Već na prvoj sednici članovi REM-a nisu mogli da se dogovore oko izbora predloženih kandidata Mileve Malešić, Stevice Smederevca i Miloša Garića pa je najstarija članica Dubravka Valić Nedeljković ostala predsedavajuća Saveta. Novinarima je rekla da očekuje da će na sledećoj sednici, koja će verovatno biti održana do kraja meseca, predsednik biti izabran jer je jedino tako moguće da Savet donosi odluke za koje ima mandat.
Ostaje, dakle, napeto, a narednih nedelja ćemo videti kako će se odblokirati rad ove institucije jer je javnosti u interesu da počne da radi što pre.
REM je, zapravo, u blokadi godinama. Prethodnom Savetu, koji je bio pod apsolutnom kontrolom vlasti, istekao je mandat u novembru 2024. Od tada do danas većina elektronskih medija u Srbiji radi u funkciji očuvanja režima, tržište je netransparentno, medijski zakoni i kodeksi se ne poštuju.
Pod velikim pritiskom će biti nezavisni članovi REM-a koji su povukli prethodno podnete ostavke Mileva Malešić, Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković svaki put kada sednu nasuprot režimskim, a to su Stevica Smederevac, Milan Petković, Miloš Garić i Snežana Miljković. Očekivanja dela javnosti su velika, često nerealna i polarizovana, a posao koji je pred njima “rudarski”.
Pritisci
Kritičari odluke četvoro nezavisnih kandidata, da u skladu sa autentičnim tumačenjem Skupštine Srbije povuku ostavke i preuzmu funkcije, tvrde da će REM u ovakvom sazivu biti zapravo u stalnoj u blokadi. To nije jedina kritika, osporava se i zakonitost njihovog povratka kao i opravdanost autentičnog tumačenja.
I to nije sve – deo javnosti, pa i deo opozicionih političara, kritikovali su njihovu odluku jer nije formiran kompletni REM, da vlast ima i dalje kontrolu, da je to podvala uz podršku EU zbog otvaranja Klastera 3, do toga da je reč o izdaji i profiterstvu nezavisnih kandidata. S druge strane, vlast ćuti, a komentara nema ni od krovnog naloga studenata u blokadi.
Podsetimo, u aprilu 2025. pobunjeni studenti blokirali su zgrade RTS-a nezadovoljni izveštavanjem javnog servisa i brojnih medija koji su pod kontrolom vlasti. Protest je okončan posle dve nedelje, kada je Odbor za kulturu i informisanje raspisao novi konkurs za izbor članova Saveta REM-a. Prethodni je propao početkom 2025, zbog nezakonitih odluka vlasti i ostavkama sedmoro kandidata koji su ušli u uži krug za izbor.
Usledili su meseci mučnih sastanaka i pritisaka. Zahvaljujući upornosti nezavisnih predlagača, a to su organizacije civilnog društva i udruženja, i uz monitoring OEBS-a i EU, zbog nezakonitosti prijava veliki deo od prijavljenih 190 predlagača i 47 kandidata je eliminisan iz procesa.
Pod pritiskom, vlast je morala da odustane od nekih glavnih favorita poput novinara Bojana Bilbije ili muzičara Vladimira Đurića poznatijeg kao Đura Mornar. Morali su, pod pritiskom ostavki četvoro nezavisnih članova, da odustanu od Ištvana Bodžonija, kandidata Saveta mađarske manjine, bolje rečeno kandidata Saveza vojvođanskih Mađara, koji je izabran pod nezakonitim okolnostima da bi vlast obezbedila većinu. Kada je i taj zahtev ispunjen, četvoro nezavisnih su povukli ostavke.
Procena je na početku celog procesa bila da će nezavisni kandidati proći u dve do tri kategorije ali da je važno da REM konačno počne da radi i da u susret izborima postoji objektivan uvid u rad elektronskih medija. Godinu dana kasnije, rezultat je: četvoro nezavisnih članova Saveta REM-a nasuprot četvoro režimskih.
Ključno pitanje je: šta će moći da urade?
Pod lupom
Oglasila se pre nekoliko dana portparolka REM-a Olivera Zekić i podsetila da je jedan od prvih zadataka novog Saveta izbor novih članova Upravnih odbora RTS-a i RTV Vojvodine. Moraće i da uteruje dugove, Zekić je otkrila da Studio B REM-u duguje 27 miliona dinara.
Navela je da je pred Savetom REM-a 360 elaborata za lokalne radio stanice za rešavanje, dodelu ili oduzimanje dozvole. Gostujući na TV Informer rekla je i da je u međuvremenu stiglo nekoliko prijava protiv TV Pink u vezi sa programom „Elita“, zatim protiv Prve i B92 a da je 90 odsto prijava Savetu REM-a vezano za program televizije Informer i prijateljski ih opomenula:
„Ne da ste pod lupom, nego vi imate najviše prijava, pa biste mogli da spustite malo“.
Kad smo kod Zekić i ona bi mogla da se nađe pod lupom Saveta REM-a. Dok je bila predsednica Saveta sklanjala je “problematične izveštaje”, favorizovala prorežimske medije, vređala nezavisne redakcije i to je preporučilo da po isteku mandata nastavi stalno zaposlenje kao osoba zadužena za odnose sa javnošću u REM-u.
Po zahtevu BIRODI-ja, Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je postupak protiv nje ne bi li se utvrdilo da li je prilikom zaposlenja došlo do povrede Zakona o sprečavanju korupcije. Tako će se utvrditi i da li je došlo do sukoba interesa pošto je Zekić podržala imenovanje sadašnje direktorke REM-a Rajke Galić Ćertić a ova joj uzvratila postavljenjem na sadašnju funkciju.
Pod lupom će biti i izbor Saveta nacionalnih manjina koji treba da se obavi na jesen, nakon čega se bira deveti član Saveta REM-a. Biće zanimljivo pratiti odluke Mađara, jer je lider SVM Balint Pastor u velikoj nemilosti nove mađarske vlade, pred mogućom istragom tokova novca koji su, kako se sumnja, stizali u neke lokalne mađarske organizacije i ne zna se gde su završili.
Vlast će sigurno na sve načine probati da tog nedostajućeg, devetog člana REM-a izabere po svojoj meri ali je izvesno da će I taj izbor biti pod monitoringom EU.
„To Do” lista
Prosta većina, bilo da je imaju režimski ili nezavisni članovi Saveta, neće moći da donosi sve odluke i lako je zamisliti da će nezavisni članovi, ako budu u manjini, biti pod stalnim pritiskom, opstrukcijama i kritikama.
Ono što će moći da urade je da obaveštavaju domaću i stručnu javnost ne samo o radu REM-a, imaće uvid u sva dosadašnja i buduća mešetarenja u osnivanju medija, njihovom poslovanju i programu.
Moći će da zahtevaju pokretanje postupaka po prijavama građana zbog neprimerenog sadržaja koji se svakodnevno objavljuje na pojedinim medijima, bilo da je reč o targetiranju političkih protivnika, govoru mržnje, dezinformacijama ili kršenju zakona I kodeksa.
Moći će da blokiraju sve štetne odluke za koje je neophodna dvotrećinska saglasnost članova Saveta REM-a i da obaveštavaju javnost o eventualnom obustavljanju postupaka protiv pojedinih medija, prikrivanju odgovornosti emitera, izboru članova upravnih odbora javnih servisa koji štite interese vlasti ili o donošenju bilo kakvih netransparentnih odluka.
U svojoj analizi Fondacija Slavko Ćuruvija ukazuje da će članovi Saveta moći da zahtevaju podnošenje prekršajnih prijava na osnovu Zakona o oglašavanju kojeg nacionalni emiteri ne poštuju a ti prekršaji zastarevaju ukoliko se u roku od godinu dana ne pokrene sudski postupak.
Na spisku obaveza Saveta REM-a je očuvanje medijskog pluralizma i zabrana medijskog monopola. Tako da će morati da se bave i Telekomom jer je veliki broj elektronskih medija, posebno onih pod kontrolom vlasti, u njihovoj mreži.
Posao Saveta REM-a je da izdaje dozvole za rad emiterima i moraće da preispita osnivanje nekih novih televizija koje su počele da rade u vremenu dok Saveta nije bilo. Nezavisni članovi će imati priliku da pokrenu temu nezakonitih reizdavanja dozvola za nacionalno pokrivanje iz 2022. televizijama Pink, Hepi, Prva i B92. Čeka ih i okončanje konkursa raspisanog još 2022. za petu dozvolu za nacionalno emitovanje programa.
I pred njima je posao vezan za predstojeće izbore. Moraće da usvoje plan nadzora po kojem stručne službe sistematski prate programe emitera, da reaguju na svako kršenje zakona pa i da zahtevaju privremenu zabranu objavljivanja nekog programskog sadržaja. Čak iako nezavisni članovi Saveta nemaju većinu da takav plan i ostvare, moći će da obaveštavaju javnost o radu i nalazima stručnih službi REM-a i tako doprinesu izveštaju o regularnosti izbora.
Zanimljiv je još jedan “detalj”. Na osnovu trajanja mandata – koji je određen žrebom – funkcije režimskih članova Stevice Smederevca, Milana Petkovića i Miloša Garića ističu u decembru sledeće godine. Isti taj žreb koji je izvlačila predsednica Skupštine Ana Brnabić omogućio je mandate Milevi Malešić i Rodoljubu Šabiću na četiri godine a Iri Prodanov Krajišnik, Dubravki Valić Nedeljković i Snežani Miljković šest godina. Od budućih parlamentarnih izbora zavisiće i hoće li REM postati nezavisna institucija u punom kapacitetu.
Četvoro nezavisnih članova do sada su pokazali da su imuni na pritiske, otporni na kritike, spremni da uđu u posao koji ne nudi sinekuru već je ozbiljan napor da se počne sa uređivanjem ruiniranog medijskog prostora. Za javnost, za građane Srbije, ovakav Savet REM-a može biti nagoveštaj povratka izgubljenih institucija, otvaranje još jednog fronta u borbi da se država I društvo usmere ka demokratiji. Za autokratski režim Aleksandra Vučića, ovo četvoro ljudi koji imaju šansu da poremete njegovu medijsku imperiju, su kao kamen u cipeli, onaj što bocka, grebe, tišti, žulja i na kraju napravi bolnu ranu.
Izvor: Cenzolovka
