ENU štampi su u maju objavljivana i izmišljena, ili pisma nepoznatih
autora, a sve u cilju vođenja kampanja zasnovanih na neargumentovanih
podacima, rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu izvestilac
tog saveta, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda Dušan
Radulović.
Bitna karakteristika štampanih medija u tom periodu je „povampirenje
jezika devedesetih“, kao i kršenje ljudskog dostojansta i integriteta
ličnosti o kojoj se piše, dodao je on.
Kao evidentan primer kršenja novinarskih standarda, Radulović je
naveo list „Kurir“, koji je u više navrata pisao o nekoliko državnih
funkcionera ne poštujući „abecedu novinarske profesije“.
To se, kako je rekao, odnosi na način na koji je taj dnevni list
preneo informacije tajne službe o ministru finansija Mlađanu
Dinkiću, kada nisu poštovana osnovna novinarska pravila, odnosno,
novinar nije saslušao drugu stranu, a informacija je objavljena bez
potvrde iz bar još jednog izvora.
„Ono što je posebno zanimljivo je da su se u tu priču uključili i
drugi listovi, a ‘Glas javnosti’ je objavljivanjem da je ‘Informacija
Dinkić’ falsifikat napravio šizofrenu situaciju da se u jednom listu
istog vlasnika ista stvar tvrdi a u drugom demantuje“, kazao je
Radulović.
Slično se ponovilo i u pisanju „Kurira“ o guverneru Narodne banke
Srbije Radovanu Jelašiću i potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu,
kada nije poštovana obaveza da vest i komentar budu jasno razdvojeni,
dodao je on.
Ivana Stevanović iz Centra za prava deteta ocenila je da pisanje
domaće štampe u izveštavanju o deci karakteriše dušebrižnički
senzacionalizam, gde se iza navodne velike ljubavi prema deci kriju
strašne zloupotrebe i kršenja njihovih prava.
Stevanović je naglasila da je senzacionalizam u toj oblasti
nedopustiv zbog katastrofalnih posledica koje može da izazove, i
naglasila da je nedopustivo navođenje punih imena i prezimena dece
žrtava, što je, prema njenim rečima, redovna pojava u štampi.
Ona je rekla da je godišnja analiza Centra o pisanju o deci u
„Politici“, „Danasu“ i „Blicu“ pokazala da su se novinari, po prvi put
u 2004. godini najviše bavili kršenjem dečjih prava, što je
istakla kao vrlo značajno u procesu implementacije Konvencije o
pravima deteta.
Direktor marketinške agencije „Mozaik“ Voja Žanetić ocenio je da
srpsko novinarstvo liči na „hor sastavljen od nemih ljudi koji pevaju
gluvima“, u kome nema jasnih standarda, i dodao da je sa druge strane i
javnost u Srbiji drugačija od one u zemljama sa razvijenom medijskom
scenom.
„Srpska javnost je kratkog pamćenja i poprilično je oguglala,
potreban joj je jak nadražaj da bi uopšte reagovala i zato su
pojedini štampani mediji skloni senzacionalizmu. Mora biti dovoljno
skandala da bi to bilo čitano“, naglasio je Žanetić.
On je ukazao da je u javnom životu Srbije u poslednje vreme ovladala
nova metodologija po kojoj je krivotvorenje opravdano ukoliko je
bazirano na dušebrižničkom senzacionalizmom, i kao primer za to
naveo način izveštavanja o sistematskom pregledu učenika u klinici
Ecim.
