EN
Rezultate istraživanja predstavile su autorke Tanja Maksić i Tanja Jakobi.
Prvi deo istraživanja odnosi se na znanje novinara o medijskoj etici i samoregulaciji, kao i na izazove koji proizilaze iz digitalizacije, a drugi deo je analiza i odluka i prakse Saveta za štampu, posebno kad je reč o Smernicama za primenu Kodeksa novinara u onlajn sferi. Istraživanje razmatra uzroke povreda Kodeksa, kapacitete Saveta za štampu i budućnost samoregulacije u digitalnoj sferi.
Govoreći o rezultatima istraživanja Tanja Maksić je rekla da polovina ispitanika kaže da Kodeks treba doraditi i prilagoditi ga novim tehnlogijama.
„Četrdeset odsto radi u medijima koji imaju interni kodeks. Jedna trećina nema takav dokument i oni se oslanjaju na komunikaciju sa urednicima, dok se jedna trećina oslanja na svoje znanje i iskustvo“, navela je Maksić i dodala da su ispitanici većinom bili iz redakcjia u kojima se više ceni provera činjenica u odnosu na brzinu.
Ona je rekla da novinari misle da imaju pravo da koriste društvene mreže i da tamo izraze svoje stavove i predlažu da se tim delom ne bavi Savet za štampu, već da se ta oblast uredi internim dokumentima.
Kada je u pitanju odnos prema veštačkoj inteligenciji (VI) mišljenja su da taj sadržaj mora biti adekvatno obeležen.
„Oni smatraju da ovaj sadržaj treba da podleže istim uredničkim principima kao i ostali medijski sadržaji, ali stidljivo eksperimentišu i nema masovne upotrebe. To su najčešće kvizovi, zabavni sadržaji i naslovi“, objasnila je Tanja Maksić.
Ispitanici kažu da treba da se poštuje autorsko pravo, a polovina medija iz kojih dolaze ima uslove za preuzimanje sadržaja.
Tanja Jakobi je rekla da je sve manje novinara koji su spremni da se suprotstave objavljivanju sadržaja koji je u suprotnosti sa Kodeksom.
„U pitanju je namerna odluka zato što su potrebni klikovi i tu se pitanje Kodeksa ne postavlja. Sa druge strane Kodeks se krši nenamerno jer ima mnogo neprofesionalnih medija gde ne postoji iskustvo koje se prenosi i nema ideje da se poštuje Kodeks“, navela je Tanja Jakobi.
Tanja Maksić je rekla da je jasno da se Kodeks krši više u onlajn medijima nego u štampanim.
„Sadržaj se multiplikuje i teško ga je ukloniti“, navela je ona.
Kada je u pitanju odnos novinara prema Savetu za štampu, istraživanje pokazuje da Savet uživa veliki ugled i da transparentnost rada ide u prilog tome.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković i predsedavajuća Komisije za žalbe Nadežda Budimović govorile su o radu Saveta za štampu.
Gordana Novaković je navela da je od marta ove godine primljeno 97 žalbi, a od početka godine ukupno 117.
„Odbačene su 22 žalbe, a od četiri se odustalo. Medijacijom je rešeno 16. U 18 slučajeva Kodeks nije prekršen dok je u 13 prekršen, a javna opomena je izrečena 19 puta. Najčešće kršene odredbe su iz poglavlja I, IV, V i delimično VII“, navela je ona.
Nadežda Budimović je rekla da je prethodni period bio izazov za Komisiju za žalbe u kontekstu izveštavanja medija u vezi masovnih ubistava u maju ove godine.
„Mediji su masovno kršili Kodeks izveštavajući o ovim događajima. Bili su nespremni. To je bio izazov i za Komisiju“, rekla je Nadežda Budimović i dodala da se jasno videla razlika između onih medija koji namerno krše Kodeks i onih koji to rade nenamerno.
Ona je govorila o tome kako novinari sve češće koriste sadržaje sa društvenih mreža kako bi napravili vest, kao i o tome da veliki broj medija ne radi moderaciju komentara na društvenim mrežama. To se dešava, kako je navela, usled nedostatka kapaciteta medija, ali i kako bi pokrenuli napade.
