Saveti u vezi izbornih dezinformacija

Tokom nedavno održanog ICFJ-ovog istraživačkog master kursa o razbijanju dezinformacija Kler Vordl, suosnivačica i ko-direktorka Laboratorije za informacione budućnosti na Univerzitetu Braun, podelila je savete za rešavanje izbornih dezinformacija, sa naglaskom na velike izbore koji će se održati 2024. u SAD, Meksiku i Indiji, između ostalih zemalja.

„Ono što vam danas govorim moglo bi izgledati sasvim drugačije za tri meseca“, upozorila je Vordl. „Na svima nama je da budemo deo zajednice u kojoj stalno ažuriram jedni druge, podučavamo jedni druge, delimo lekcije, delimo primere.“

Ovo su njeni saveti:

Razlikovanje vrsta lažnog sadržaja

Shvatite razliku između dezinformacija, misinformacija i malinformacija i kako se one manifestuju, napomenula je Vordl.

Misinformacija – kada ljudi dele informacije a da ne shvataju da su lažne – je najveći problem koji novinari moraju da reše, rekla je ona. Ljudi mogu da dele dezinformacije jer je sadržaj u skladu sa njihovim vrednostima ili podržava njihove poglede na svet.

Malinformacije se odnose na tačan sadržaj koji se širi sa lošim namerama. Na primer, slika dugačkog reda na biračkom mestu može biti stvarna, ali bi se mogla podeliti kao strategija da se obeshrabre ljudi da izađu i daju svoje glasove, rekla je Vordl.

Dezinformacije su namerno lažni ili obmanjujući sadržaj sa namerom da obmane ljude. „Dezinformacije se ne svode na ubeđivanje ljudi da glasaju na ovaj ili onaj način“, rekla je Vordl. „Radi se o sejanju haosa i konfuzije, i o jačanju postojećih podela.”

Sve tri vrste lažnog sadržaja mogu poremetiti ili naneti štetu zajednicama.

Spoznaja da su dezinformacije globalna tema

Glasine i zavere putuju preko granica, objasnila je Vordl.

To može uticati na scenarije u kojima ista vrsta nepoverenja u glasačke sisteme u SAD može da zaživi u Australiji, primetila je ona. Takođe je uobičajeno videti zemlje koje pokušavaju da se mešaju u izbore drugih zemalja. Tokom izbornog ciklusa 2016. u SAD, na primer, ruski državni mediji su širili dezinformacije u korist Donalda Trampa i protiv Hilari Klinton, utvrdio je Intelov komitet američkog Senata.

Zajednice dijaspore koje koriste onlajn platforme za održavanje kontakta sa prijateljima i rođacima u svojim zemljama porekla takođe mogu nenamerno da pojačaju prekogranične kampanje dezinformisanja. Mitovi i glasine mogu se brzo širiti putem društvenih mreža, uključujući aplikacije za razmenu poruka kao što je WhatsApp.

Analia dezinformativnih narativa

Vordl je istraživala kako loši akteri u zemljama, uključujući SAD, Brazil, Francusku i Nigeriju, koriste slične obmanjujuće narative i tehnike da utiču na izborno ponašanje.

„Imajte na umu da će na vas uticati narativi koji kruže u drugim zemljama jer ljudi čitaju ili prevode materijale iz drugih zemalja“, rekla je ona.

Na primer, narativi dezinformacija u kojima se tvrdi da su „elite“ te koje odlučuju ko će osvojiti vlast mogu pomoći da se utiče na javno mnjenje, potkopa poverenje u institucije i utiče na ishod izbora. „Mi kao istraživači, novinari, oni koji proveravaju činjenice moramo da razmišljamo kroz narative, a ne kroz pojedinačne primere“, rekla je Vordl.

Ponavljanje pogrešnih tvrdnji pokreće mnoge teorije zavera. Ovi narativi su povezani sa već postojećim mislima ljudi, rekla je Vordl: „Ljudi pokušavaju da rade ono što misle da je najbolje da podrže njihov pogled na svet.”

Tipično, isti ljudi koji ne veruju da vakcine deluju, ili da se planeta zagreva do alarmantnog nivoa zbog ljudske aktivnosti, takođe imaju tendenciju da imaju manje vere u izbore, primetila je Vordl. Ovo još više deli društvo.

„Ne radi se o kandidatima ili procesu“, rekla je Vordl. „Radi se jednostavno o tome da se ljudi učvrste u svom pogledu na svet da su u pravu, a da je druga strana u krivu.”

Identifikovati one koji plasiraju dezinformacije i njihove namere

Društva su više nego ikada podeljena po kulturnim, socio-ekonomskim, geografskim, etničkim i verskim linijama. Agenti dezinformacija – oni koji kreiraju i prodaju lažan sadržaj – koriste prednosti ovih podela da podrivaju demokratiju, rekla je Vordl.

Agenti dezinformacija mogu se obratiti mračnim PR agencijama da vode kampanje za njih. Važno je pogledati ko plaća ove agencije. „Oni to ne rade da bi zaradili novac“, rekla je Vordl. „Oni to ne rade da bi imali uticaja osim da bi napravili nestašluk.”

Agenti dezinformacija mogu delovati iz inostranstva, isključivo u monetarne svrhe. Uzmimo, na primer, makedonske tinejdžere koji su kreirali lažni sadržaj uoči predsedničkih izbora u SAD 2016. Farme trolova i farme klikova su takođe primeri agenata za dezinformisanje. „Njih nije briga za širenje podela ili za to da ljudi gube poverenje u sistem“, rekla je ona. „Oni to rade čisto da bi zaradili novac.“

Postoji i ono što Vordl naziva „pravi vernici“ – ljudi koji imaju dovoljno vremena i istinskog interesovanja da dele informacije u korist određenih kandidata.

A ponekad se legitimne informacije mešaju sa dezinformacijama i propagandom, rekla je Vordl. Na primer, WhatsApp kampanje Jaira Bolsonara u Brazilu koje su dovele do predsedničkih izbora u zemlji 2018. širile su verodostojne informacije uz dezinformacije.

Bez obzira na medij, fokus analize treba da bude na razumevanju kumulativnog uticaja tokom vremena. „Jedan deo sadržaja zapravo nije problematičan“, rekla je Vordl. „Više komada sadržaja koji dovode do istih narativa — to je efikasno.“

Često se izborne dezinformacije ne šire da bi naterale ljude da promene mišljenje o tome za koga će glasati, već da bi se suzbila izlaznost birača, rekla je ona. Narativi koji dovode u pitanje validnost izbornih sistema i dostojnost kandidata su nekoliko primera narativnih taktika koje se koriste za to. „Zapravo je veoma teško naterati ljude da promene političku ili partijsku odanost“, rekla je ona. „Mnogo je lakše naterati ih da uopšte ne glasaju.

Prepoznati aktivnost botova i oflajn dezinformacije

Mnoge platforme su razbile botove, ali novinari i dalje moraju biti svesni automatizovanih aktivnosti. Shvatite da automatizacija sama po sebi nije loša; mnogi legitimni ljudi i institucije ih koriste. Kada ispitujete informacije, umesto da se fokusirate samo na to da li su ih botovi proizveli, pitajte da li je sadržaj dizajniran da poremeti izbore.

Imajte na umu, takođe, da se dezinformacije ne šire samo na mreži. „Apsolutno morate razmisliti o načinima na koje se pamfleti, posteri, razgovori, govori koriste za podršku kampanjama dezinformacija“, dodala je Vordl.

Izvor: International Journalists’ Network