ENKao nekadašnji glavni urednik “Novosti” iz perioda kada su bile najtiražnije i najprofitabilnije, i kada je iz profita “Novosti” građeno najvećim delom ono što bi danas neki prisvajali ili krčmili, mislim da polažem isto toliko prava kao i Država, da o tome iznesem svoje mišljenje. I nazovem pravim imenom – najobičnijom farsom!
Zašto?
1. Čime to sadašnja državna zajednica može da dokaže svoje svojinsko pravo od 30 odsto nad onim što se zove “Borba”? Tu su zgrade nasleđene od pre Drugog svetskog rata, zgrade građene od para kolektiva “Borbe”, od Novosti i Štamparije. Skoro da nema tragova da je bivša, sada raspadnuta Jugoslavija, nešto u to ulagala. Ona jeste davala listu “Borba” određenu dotaciju, ali je to bilo manje od onog što smo i u list “Borba” ulagali mi ostali zaposleni.
2. Da li državna zajednica možda polaže pravo svojine – nad onim što je nacionalizovano Stojadinoviću bivšem vlasniku “Vremena” koga je nova vlast posle Drugog svetskog rata lišila svojine kao “autentičnog srpskog velikoburžuja”? Pošto ondašnja država nije priznavala ni nasleđa kraljevskih porodica, valjda mi niko neće uzeti za zlo, ako kažem da mi to liči na nemoguću misaonu konstrukciju kao da sada ova državna zajednica polaže bilo kakva prava na Petrovićeve dvore na Cetinju i traži svoj postotak.
3. Dakle, državna zajednica ni po kojoj osnovi ne može da polaže bilo kakvo svojinsko pravo, jer jedini koji bi eventualno mogao da ima neke aspiracije je – država Srbija.
4. Zašto ćutati o onom što se već dugo šuška po gradu – postoje neki ljudi koji bi da Novosti preprodaju nemačkom WAC-u za male pare. WAC je već prisutan kod nas, u Makedoniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Beogradu, Vojvodini i Bugarskoj. U prvoj kupovini izgleda nije bio baš srećne ruke. U Beogradu nije uspeo da se dokopa “najtiražnije novine”, a u kućama koje je kupio, zasad se proslavio ukidanjem listova koji su izlazili i nekoliko decenija.
5. Računica je više nego prozirna. Ako “Borbina” zgrada ima preko 32.000 kvadrata ukupne površine i ako to danas ima tržišnu vrednost između tri i četiri hiljade evra po kvadratu, onda je to najmanje vredno, samo u zgradama, preko 90 miliona evra. A verovatno i znatno iznad sto miliona evra, zavisno od kupca i brzine kojom bi se taj atraktivni prostor prodavao.
6. Šta se zapravo hoće ovim sporazumom manjinskih malih akcionara i manjinskog vlasnika u liku državne zajednice? Većina je u Klubu akcionara Novosti, koji niti je potpisao, niti učestvovao u svemu tome. Dakle, dva manjinska vlasnika akcija – država i manjinski deo malih akcionara – “štite” većinske vlasnike tako što su potpisali sporazum da niko neće da prodaje svoje akcije ispod 2000 evra!
7. Šta to praktično znači? Prodaje se, po ovoj vrednosti akcija, samo list Novosti, i deo prostora koji je na upotrebi izdanjima Novosti. I sve to zajedno, po ovoj računici, iznosi 12.000.000 evra. Kada bi mali akcionari iz “državnog društva”, da ih tako nazovem radi razlikovanja od malih akcionara Novosti, prodali svoje akcije po ovoj ceni, onda bi kupac imao računa da kupi samo 21 odsto akcija ili 1260 akcija, uloživši u to 2.520.000 evra. Ako bi državna zajednica prodala svojih 30 odsto po istoj ceni po akciji, dobila bi sumu od 5.000.000 evra.
8. I sada saberite: to je ukupno 7.520.000 miliona! Dakle, za te pare neko bi dobio većinski paket u Novostima. Kako u ostalom delu nekadašnje “Borbe” objektivno vlada pustoš – cela zgrada, vredna preko 100 miliona evra, direktno ili indirektno pripala bi većinskom vlasniku za samo 7,5 miliona evra, iako se oko deobnog bilansa i dalje vode sudski sporovi!
Da li je Srbija spremna da proguta još jednu aferu. I ko će danas imati hrabrosti da državnoj zajednici, a to znači onima koji sede na Novom Beogradu, kaže NE. Manite se svih mahinacija oko “Borbe” i Novosti i iskažite svoju sposobnost i svoju nameru da sprovede Povelju o državnoj zajednici, a ne da ulazite u direktne aranžmane oko jedne novinske kuće ili bilo čega, što po svim pravima i nasleđu pripada isključivo Srbiji i nikom više – kaže se u pismu Mirka Stamenkovića.
