EN
Pre dve godine napustila nas je jedna od najboljih jugoslovenskih TV novinarki i moja draga prijateljica Gordana Suša. Možda zvuči patetično ali meni zaista Beograd, a pogotovo naš kraj, nije isti bez Goce. Kad prođem Tašom setim se naših šetnji, kad prođem Garašaninovom setim se Gocinih žurki, kad prođem pored kafića u kojim se sastajala naša subotnja družina, setim se naše duhovite i visprene polemičarke, kad šetam na protestima mislim kako bi se radovala mladim ljudima koji su izašli, kad gledam TV nedostaje mi Gocin komentar.
U telefonskom imeniku je Gocin broj koji ne mogu da izbrišem.
Raduje me što njeno ime nosi regionalna nagrada NUNSa za TV novinarstvo. Prva je otisla u Zagreb. Druga? Videćemo u februaru na Gocin rodjendan. Možda u Sarajevo, možda u Podgoricu, mozda ostane u Beogradu. U svakom slučaju, stići će u prave ruke. Da bude putokaz za časno, nepotkupljivo, kreativno novinarstvo.
Branka Mihajlović
