Kako
je najavljeno, film Dvadeseti vek Jurija Gustinčiča autorke Polone Fijavž je
„izvanredno sintetizovan dokument ličnih sudbina, politike i života, poučan
podsetnik istorije na ovim prostorima, ne samo izuzetna priča o učinku i
uticaju medija“.
Jurij
Gustinčič se već punih 70 godina bavi novinarstvom, od kojih je najznačajnije
decenije rada proveo u listu Politika kao dugogodišnji dopisnik iz Londona i
Njujorka. Bio je, takođe, specijalni izveštač iz mnogih delova sveta i
komentator. Sa svojih 90 godina još je aktivan kao kolumnista, a tokom karijere
dao je neizmeran lični pečat medijima druge polovine 20. i prve decenije ovog
veka u Srbiji i Sloveniji. Tokom burnih devedesetih kada se mnogo toga menjalo
u društvu i novinarstvu, Gustinčič se pridružio ekipi u Našoj Borbi, gde je
imao zapaženu nedeljnu kolumnu. Već četvrt veka je penzionisan, ali i dalje
piše kolumne za Mladinu.
Momčilo
Pantelić, poslednji urednik Gustinčiča u Politici, rekao je za ovog novinara da
je on za njega „bio jedan od onih novinara koji su vodili otpor prema
ideologizaciji profesije“, kao i da je „stoprocentni profesionalac“. Prema
rečima Pantelića, u njegovim tekstovima nije se moglo naći nimalo ideologizacije,
a Politiku su u to vreme „s Istoka čitali da bi znali šta se dešava na Zapadu“.
Gustinčič
je jednom prilikom izjavio da u Politiku nije došao „ni kroz neki prijem, niti
na nekom talasu, i ne krajem četrdesetih, već krajem 1951“. Kako je napomenuo,
Centralni komitet je tada hteo da ode za urednika ruskih emisija Radio
Jugoslavije. „Spadao sam, a da ni sam nisam znao, u demokratski tabor“, izjavio
je ovaj novinar. Jedna od njegovih maksima u karijeri bila je – „distanca je
najviša moralna kategorija novinarstva“.
Gustinčič
je rođen 31. avgusta 1921. u Trstu. Ima sina Andreja, koji se takođe bavi
novinarstvom, dok mu je supruga preminula pre više godina.
Autor: Bojan Cvejić
