[box align=’box-left’ id=’3928′]
Pripreme za njegovo pokretanje počele su u vreme kada je Vojvodina okupirana, potlačena i podeljena. Ideja je potekla od njenog prvog glavnog urednika Svetozara Markovića Toze, čija bronzana bista i danas na ulasku u zgradu „Dnevnika” podseća na tradiciju koju su sve potonje generacije nastavile.
Prvi broj „Slobodne Vojvodine”, štampan u partizanskoj bazi kao „organ” Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Vojvodine, imao je crveno zaglavlje i samo dve stranice. Kao plakat. Toliko je tadašnji geštetner mogao da odštampa.
Ni poratne godine, kao ni one ratne u kojima su prvi glavni urednik i njegovi saborci glavom platili pokretanje prvog vojovođanskog lista, nisu olakšale život novina. U nekim vremenima, kada se hartija nabavljala „na kašičice” i planski delila, pretila je opasnost gašenja lista. Redakcija se povijala, savijala i dovijala.
Drastično je smanjen tiraž, ali je list nastavio svakodnevno da izlazi. Održao se neko vreme kao nedeljnik i izlazio na četiri strane. Preživeo je i to i vratio se svakodnevici i čitaocima koji su mu se vraćali u sve većem broju. Onda je dobio novo ime i boju. Od 1. januara 1953, jer su čitaoci tako odlučili, nosi naziv „Dnevnik” i štampa se s plavim zaglavljem.
Kako su se menjala vremena, tako su se menjali i „Dnevnikovi” titulari. Kada je propao Socijalistički savez radnog naroda, list je pao pod nadležnost Skupštine Vojvodine. Onda su došla još teža vremena pa je odlučeno da se spas potraži u privatizaciji. Od 1. januara 2004. godine, list izdaje preduzeće „Dnevnik Vojvodina pres”. Jedini vojvođanski dnevni list na srpskom jeziku u proteklih sedam decenija izašao je u više od 24.000 brojeva.
Štampan je uvek ćirilicom, samo nakratko i latinicom u tiražu namenjenom severnoj Bačkoj. Posle je taj tiraž pretvoren u list „Hrvatska riječ”, a potom u „Subotičke novine”. Srbima u Vojvodini nije smetalo da 109 dana „Slobodna Vojvodina” još 1945. godine izlazi latinicom da bi oko 120.000 Hrvata, koliko ih je tada bilo na ovim prostorima, moglo na svom pismu i narečju da prati zbivanja u državi koja se obnavljala na svim poljima.
U listu je radilo, ili još radi, 16 književnika, među njima i petorica akademika. Po sedmorici su nazvane ulice u Novom Sadu, kao i u drugim gradovima i naseljima. Mnoge nagrade nose imena novinara „Dnevnika” koji su u proteklih sedam decenija i u drugim medijima kao i u matičnoj kući ostavili pečat za sva vremena.
Uručenje nagrada i priznanja
Povodom Dana „Dnevnika” danas u 18 časova u „Master centru” Novosadskog sajma najboljim novinarima biće uručene novinarske nagrade. Priznanja će dobiti i zaposleni za dugogodišnju vernost listu.
