Tokom letnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta
Evrope, 21 – 25. juna 2010, uz niz tema o kojima se raspravljalo, Rezolucijom
su pozvane nacionalne vlade na borbu protiv seksističkih stereotipa i polne
diskriminacije u medijima, a nacionalni parlamenti da usvoje pravne mere za
kažnjavanje seksističkih primedbi ili uvreda.
Stalnost prisustva seksističkih stereotipa u medijima, kako se naglašava u tim
dokumentima, koči napredak faktičke rodne ravnopravnosti i postignuća u tom
domenu. Objavljivanje seksističkih stereotipa je način na koji se umnožavaju
pojednostavljeni, nepromenljivi i karikaturalni prikazi žena i muškaraca,
legitimiše svakodnevni seksizam i diskriminatorne prakse. Tom prilikom je
ukazano i da je uticaj seksističkih stereotipa u medijima na formiranje javnog
mnjenja, posebno među mladima, pogubno. Najgore od svega je što takav medijski
stil može da ima uticaj na omogućavanje akata nasilja ili čak opravdavanje
njegove upotrebe nad ženama. Seksistički stereotipi se zato nazivaju i
tretiraju kao sredstvo rodno zasnovane diskriminacije. Istovremeno, Skupština
naglašava da unapređivanje ravnopravnosti žena i muškaraca nije ograničena samo
na obično usvajanje ili podržavanje principa nediskriminativnosti, već da mora
da obuhvati pozitivne obaveze država da stvarno garantuju pravo na rodnu
ravnopravnost.
Skupština ocenjuje da u svakoj državi zapravo obrazovanje i mediji imaju
ključnu ulogu u borbi protiv seksističkih stereotipa. Zato je Parlamentarna
skupština Saveta Evrope pozvala države članice da ojačaju aktivnosti u
oblastima obuke i obrazovanja kao i da pokrenu i promovišu kampanje podizanja
svesti. Te kampanje bi pre svega trebalo da imaju za cilj upoznavanje javnosti
sa značajem postojanja izbornih kvota i drugih mera afirmativne akcije u javnim
medijima. Zajednički cilj tih aktivnosti je da se poveća učešće žena na mestima
donošenja odluka kao i predstavljanje žena na svim nivoima i telima u kojima se
donose odluke.
Države članice su takođe pozvane da ovlaste odgovarajuće nove institucije i/ili
da ojačaju već postojeće samoregulišuće mehanizme tamo gde su se pokazali kao
efikasni, da nadgledaju i izveštavaju o stereotipnom predstavljanju u
reklamama, radi ukazivanja na pojave seksističkog načina reklamiranja. S tim u
vezi se nalaže uvođenje evropskog sistema nadzora i razmene najboljih praksi.
Skupština još poziva nacionalne parlamente da se suprotstavljaju seksističkim
stereotipima u medijima usvajanjem pravnih mera radi postizanja kažnjivosti
seksističkih navoda ili uvreda, izazivanje rodno zasnovane mržnje ili nasilja i
javno vređanje pojedinaca ili grupa pojedinaca na osnovu njihovog pola. Najviše
pažnje skreće poziv nacionalnim parlamentima da zakonski osposobe javno
tužilačke institucije da mogu da preduzimaju službeni pravni progon protiv onih
koji izazivaju rodno zasnovanu mržnju ili nasilje kao i javno vređanje
pojedinaca ili grupa pojedinaca na osnovu njihovog pola.
Osim preporuka državama članicama, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je
istom prilikom pozvala je Ministarski odbor te organizacije da pripremi nacrt
evropskog kodeksa dobre prakse za države članice radi borbe protiv seksističkih
stereotipa u medijima. Predviđa se i priprema udžbenika za medijske poslenike o
strategijama borbe protiv rodnih stereotipa u medijima uz oslanjanje na
postojeće primere najboljih praksi. Takođe je naglašena obaveza da se unese u
buduću konvenciju Saveta Evrope o prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama
i domaćeg nasilja, i borba protiv rodnih stereotipa kao sredstva prevencije
rodno zasnovanog nasilja i promovisanja efektivnih mehanizama ravnopravnosti
žena i muškaraca.
Potrebno je ovom prilikom skrenuti pažnju na činjenicu da je Srbija od 3.
aprila 2003. članica Saveta Evrope, i da je dokumenta te međunarodne
organizacije obavezuju bez obzira što možda nekome na prvi pogled izgledaju kao
neobavezujuće preporuke ili deklarativne rezolucije. Međunarodna obaveza svake
države pa i Srbije jeste da poštuje i usvaja principe, standarde, vrednosti i
dokumenta međunarodne organizacije čija je članica.
Rezolucija i Preporuka Saveta Evrope donete prošle godine o suzbijanju
seksističkih stereotipa u medijima dobar je povod da se zatraži drugačiji,
pošteniji pristup članstvu u toj međunarodnoj organizaciji, ne samo i
isključivo onda kad „navija“ za nas, već i kada je potrebno dosledno usvojiti i
primeniti njene standarde u unutrašnjoj, svakodnevnoj praksi. Pre svega je
neophodan prestanak ignorisanja rodne ravnopravnost koja predstavlja važan
standard Saveta Evrope jer time ta tema neće prestati da postoji, niti postoji
mogućnost da će Srbija dobiti neki status izuzetka.
Selektivna upotreba Saveta Evrope kada se ocenjuje da je na „našoj strani“, uz
totalno ignorisanje gotovo svega drugog, sigurno nije najbolji način
razumevanja šta članstvo u toj organizaciji stvarno znači. Kao da rodna
ravnopravnost uostalom nije pre svega nama samima važna, kao da je to nešto na
šta na silu treba spolja da budemo uterivani.
Autor: Zorica Mršević
