Prema oceni Medijske koalicije u čijem su sastavu Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Asocijacija Lokal pres, situacija na medijskoj sceni se iz dana u dan pogoršava.
Strategija, kako je navela Vlada, definiše pet ključnih ciljeva: socio-ekonomski i profesionalni status i bezbednost novinara, konkurenciju na tržištu i ekonomsku održivost medija, ulogu državnih institucija u medijskom sistemu, raznovrsnost i kvalitet medijskih sadržaja i digitalne kompetencije i stručna znanja.
Tanja Maksić, članica Radne grupe za izradu Medijske strategije i novinarka BIRN-a, kaže da će strategija na napraviti neki realan efekat ako se njena rešenja pretoče u zakone, a zakoni proizvedu neku pozitivnu praksu u svakodnevnom radu medija, a i što se tiče bezbednosti novinara.
Podsetila je da je NUNS zabeležio samo u ovoj godini 98 pretnji i pritisaka na novinare i medijske radnike, kao i da smo imali paljenje kuće novinara Žig.info Milana Jovanovića, što je jedan od najdramatičnijih napada na novinare koji se desio u prethodnih desetak godina. „Kada sagledate tu situaciju, shvatite da je strategija samo jedan dokument koji može da položi temelj, sve ostalo je odgovornost institucija“.
Zoran Sekulić, direktor novinske agencije Fonet, naglašava da nema te strategije i nema tog zakona koji može da donese bilo kakvo poboljšanje na medijskoj sceni, bilo kad je reč o položaju novinara ili kad je reč o medijima ili kvalitetu medijskih sadržaja – ako ne postoji politička volja. „Ja govorim iz iskustva nekoga ko je 2011. učestvovao u izradi prethodne Medijske strategije, posle koje je trebalo da prođe tri godine da se usvoje medijski zakoni. I onda smo mislili da je Medijska strategija odlična, i da su ti zakoni odlični, iako su došli posle tri godine… I ti zakoni su dobili pohvale i medijske zajednice i EU, a tada je Srbija 2011. žurila da dobije status kandidata za članstvo u EU… Ali se posle ispostavilo da sve zavisi samo od političke volje. Tada sam imao entuzijazam, danas nemam iluzije“, kaže Sekulić.
Direktor FoNeta kaže da, ukoliko se izuzmu dva aneksa koji su pridodati osnovnom tekstu nacrta Medijske strategije, sve ono što je do sada urađeno čini taj dokument, kako ocenjuje, solidnim. Ali, navodi i da su ta dva aneksa – retrogradna i da znače neki povratak u prošlost. Kaže da vidi tri grupe problema:
„Vidim probleme u političkoj sferi, vidim probleme u finansijskoj sferi i vidim probleme u normativnoj sferi. Bez političke volje, ni u jednoj od te tri oblasti nikakvog poboljšanja neće biti, a ne vidim političku volju“.
Naglašava da se stvari na medijskoj sceni u proteklih 19 godina odvijaju tako da smo i po činjenicama i po indikatorima faktički vraćeni u devedesete.
Premijerka je pre neki dan rekla, kroz širok osmeh, da je zadovoljna i ponosna slobodom medija i nivoom demokratije u Srbiji. Maksićeva kaže da je Brnabićeva poslala jednu zapravo političku poruku koja nema utemeljenje u realnoj situaciji i da je demantuju mnoge činjenice, kao što je paljenje kuće novinara, ali i istraživanja, jer je Srbija u konstantnom padu na listi Reportera bez granica po tom osnovu.
Ona dodaje da je ekonomska situacija više nego dramatična, posebno kad su u pitanju lokalni mediji koji su zagledani u državu kako bi mogli da opstanu. Uz to ističe i opštu tabloidizaciju medija, i kaže da ne zna čime bi to premijerka trebalo da bude zadovoljna. Maksićeva navodi da su ciljevi koje su postavili za Medijsku strategiju zapravo proizašli iz analize svih problema novinara i medija, za koje u tom dokumentu traže rešenje.
Sekulić kaže da je izjava premijerke jedno ozbiljno nerazumevanje. „Moj utisak je da vlast meri slobodu medija po tome kako doživljava odnos medija prema njima, a pri tom potpuno gubi iz vida javnost, publiku i ono što se zove javni interes“. Dodaje da su kritička mišljenja koja se pojavljuju u medijima spram vlasti marginalizovana i mogu se čuti u medijima koji imaju mali domet i uticaj. „S druge strane, imate mejnstrim medije koji generalno ne rade u javnom interesu, služe kao političko sredstvo, za ostvarivanje nekog interesa, za vođenje kampanja protiv neistomišljenika, i kao batina vlasti kad nekoga treba politički diskriminisati“.
Kad se pogleda indeks održivosti medija, koji radi IREX, mi smo na nivou ispod onog kad je došlo do promene vlasti, ističe gost N1.
Prema tom indeksu i oceni, kaže Sekulić, srbija spada u grupu zemalja koje imaju meštoviti i neodrživi sistem – dakle imaju zakone, ali praksu u kojoj mediji nisu održivi i vlast koja nije naklonjena slobodi medija.
Sekulić smatra da i ova, kao i strategija iz 2011, nije pisana na regularan način. I 2011. godine je strategija počela da se pravi u Ministarstvu kulture i informisanja, pa kad to nije uspelo, onda je prebačeno na nivo premijera, podsetio je. I sada je to počelo u Ministarstvu pod potpuno neregularnim pravilima, pa su četiri udruženja istupila, dodaje. „Pa proteklo je vremena dok Vlada nije shvatila da takva strategija neće imati legitimitet, pa je onda predsednik svojom voljom zaustavio rad na toj strategiji i prebacio nadležnost na premijerku i Vladu Srbije“, ističe.
Dodao je da je s tim započeo paralelni proces dijaloga između koodinacionog tela Vlade i tima za dijalog koji su činili predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. Održana su četiri sastanka i moj je utisak da od tog dijaloga nema ništa, navodi.
Osvrćući se na rad regulatornih tela, Maksićeva kaže da ona rade vrlo slabo. „S REM-om imamo problem – treba prvo da se konačno odredi da li je državno telo ili nezavisna institucija, da se Savet, koji je glavno upravljačko telo REM-a, maksimalno profesionalizuje i da se smanji politički uticaj na to telo“. Ono mnogo ozbiljnije treba da se bavi kontrolom sadržaja, onoga što je napisano u dozvolama, kontrolom predizborne kampanje koja je u njenom jasnom delokrugu rada, kao da bude otvorenije prema građanima, da reaguje na širenje lažnih vesti, navodi Maksićeva.
„Možemo da napišemo Sveto pismo, ali to u praksi ne proizvodi nikakve efekte, naprotiv – mi živimo u jednoj šizofrenoj situaciji, kad su mediji u pitanju – imamo permanentnu proizvodnju percepcije – ne dešava se ono što se dešava, već ona predstava koju želimo da proizvedemo da je vi vidite“, kaže Sekulić koji navodi da se to radi dnevno i da se proizvodi narativ koji vodi paralelenoj stvarnosti. Kandiduju se teme koje građanima odvlače pažnju od bitnih, dodaje.
Kao članovi Radne grupe dali smo sve od sebe da napišemo najbolji mogući dokument i pronađemo rešenja potpuno svesni svega ovoga što je Zoran Sekulić rekao, kaže Maksićeva, dodajući da će taj dokument stajati kao nešto na osnovu čega će se videti kakvo je stanje medija za dve, tri godine.
Sekulić kaže da sve na kraju može da ispadne potpuno drugačije od spiska lepih želja zapisanih u strategiji, kad prođe skupštinu, amandmane, i filtriranje šta je, prema političkoj volji, prihvatljivo, a šta ne.