EN
Na prozor stana u kome je novinar Dejan Anastasijević živeo sa porodicom, 14. aprila 2007. godine, postavljene su dve bombe. Jedan geler je završio 20 santimetara od njih. Pokušaj ubistva digao je na noge i javnost i najviše državne zvaničnike, pljuštala su obećanja o brzom rasvetljenju. Do danas ništa nije urađeno
U Srbiji nakon 2001. godine nijedan novinar više nije ubijen, ali jeste bilo pokušaja ubistava, rekao je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara na minuloj konferenciji „Odbrana istine“, organizovane povodom 24. godišnjice ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
Za Matića, kao i deo ovdašnjih novinara, bez obzira na pravnu kvalifikaciju, paljenje kuće Milana Jovanovića 2018. i postavljanje bombe na prozor stana Dejana Anastasijevića 2007. bili su i ostali – pokušaji ubistava.
I dok se sudski postupak za paljenja Jovanovićeve kuće, iz koje se pukom srećom izvukao živ, razvlači već godinama, Dejan Anastasijević nije doživeo čak ni pokretanje istrage.
Preminuo je 24. aprila 2019. godine, posle duge i teške bolesti.
Dvanaest godina ranije, istog meseca, na prozorski sims stana u kojem je živeo s porodicom postavljene su dve ručne bombe.
Samo je jedna eksplodirala u rano jutro 14. aprila 2007. ali su njeni fragmenti probili prozore i venecijanere i zabili se na nekoliko mesta u spavaćoj sobi u kojoj je sa suprugom spavao tadašnji novinar Vremena. Jedan geler završio je na samo 20 centimetara od njih.
Slučaj je digao na noge ne samo medijsku zajednicu nego i najviše državne zvaničnike, koji su obećali da će ovaj napad – nazovimo to pravim imenom: pokušaj ubistva – u najkraćem roku biti rasvetljen.
Niti u tom roku, niti u dužem, niti ikad. Pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića do danas je ostao nerazrešen, ne znaju se ni počinioci niti naručioci. Baš kao i slučaju ubistva novinara Milana Pantića 2001, i smrti Dade Vujasinović 1994. godine.
Anastasijević je za života od nadležnih uspeo da čuje tek da je „postupak još u predistražnoj fazi“. Iz tužilaštva su, tu i tamo, navodili da se „predmet nalazi na veštačenju“ i da se preduzimaju „druge radnje u pravcu identifikacije izvršilaca“.
Aprila 2017. godine Anastasijević je govorio za Cenzolovku o nerešenim ubistvima novinara u Srbiji, u šta je tada ubrojio i Ćuruvijino.
„Svi ti slučajevi imaju nešto zajedničko, a to je da postoje jake indicije da su u te slučajeve umešani državni organi. Bilo kao institucije, bilo kao državna bezbednost, bilo kao pojedinci na vlasti, kao u slučaju Pantića. Takvi se slučajevi po pravilu nikada ne razrešavaju, i to predstavlja problem ne samo za mene, ne samo za novinare, nego i za sve građane Srbije. Ili bi bar trebalo da predstavlja problem. Za vlast to očigledno nije problem.“
Svoja saznanja o mogućim motivima za postavljanje bombi i eventualnim nalogodavcima podelio je oktobra 2007. u autorskom tekstu za nedeljnik Vreme „Ko mi je stavio bombu na prozor?“. Tu, između ostalog, otkriva da je tokom 2006. iz Haškog suda bio upozoren da je lider SRS-a Vojislav Šešelj po svojoj supruzi Jadranki u Beograd poslao spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo zastrašiti ili eliminisati, među kojima je i Anastasijević. Mogući razlog? Njegovo svedočenje u Haškom tribunalu protiv Slobodana Miloševića 2002. godine, „iz kojeg je deo svedočenja koji se odnosi na Šešelja tužilaštvo uvrstilo u dokaze protiv vojvode“.
U istom tekstu naveo je i saznanje da je upravo u aprilu te godine bio predviđen za svedoka protiv nekadašnjeg šefa Resora državne bezbednosti Jovice Stanišića, ali da o tome, zbog propusta, nije blagovremeno obavešten. Ali zato jesu bili Stanišićevi advokati. Anastasijević je potom odbacio mogućnost da svedoči protiv Stanišića i Šešelja.
„Moram još jednom da naglasim da su sve što sam gore izneo činjenice, ali da se ne usuđujem da na osnovu njih tvrdim da Vojislav Šešelj i/ili Jovica Stanišić imaju bilo kakve veze sa bombom na mom prozoru. Optužujem, međutim, organe otkrivanja i gonjenja da nisu smogli volje i hrabrosti da otklone opasnost za mene i moju porodicu. Priznajem da sam bio neprijatno iznenađen nedavnom izjavom ministra Jočića da će moj slučaj teško biti rešen ’jer nije lako otkriti nešto za šta nema povoda’. Ovim je ministar celu priču sveo na nivo više sile, takoreći elementarne nepogode.“
Anastasijević je rođen 1962. godine. Smrt ga je zatekla na mestu urednika Bi-Bi-Sija (BBC) na srpskom jeziku. Bio je dugogodišnji novinar Vremena, saradnik B92, dopisnik američkog magazina Tajm (Time) i drugih značajnih medijskih kuća.
Godišnja nagrada NUNS-a za istraživačko novinarstvo od 2020. godine nosi njegovo ime.
