EN
Sindikati u državama regiona ubuduće moraju da posvete više pažnje medijskim slobodama, posebno radnim pravima novinara i drugih medijskih radnika, jer je nezavisno, slobodno i objektivno informisanje preduslov industrijske demokratije u kojoj sindikati imaju posebno važnu i nezaobilaznu ulogu.
Ovo je, između ostalog, zaključeno na okruglom stolu na temu “Sindikati i mediji”, održanom 1. novembra u Vranjačkoj Banji, u okviru projekta “Na putu ka EU”, koji realizuje regionalna sindikalna mreža “Solidarnost”. Projekat koji će trajati do kraja 2017. podržava Evropska komisija, a mrežu organizovanu uz pomoć Evropske konfederacije sindikata čine sve reprezentativne sindikalne centrale iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije.
[box align=’box-center’ id=’13393′]
U raspravi, većina sindikalnih predstavnika je izrazila nezadovoljstvo informisanjem o sindikalnim temama i problemima kao i zabrinutost zbog pretežno negativnog stava medija prema sindikatima.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović rekao je da “negacija bilo kakvog sindikalnog pokušaja zastite radnih prava postaje praksa ne samo u regionu već i na širem evropskom prostoru”. U tom konktekstu pomenuo je jedno istraživanje u Poljskoj koje je pokazalo da je čak 95 odsto medijskih objava o sindikatima negativnog karaktera. “Sindikati i novinarske organizacije treba zajedno da utvrde šta su stvarni razlozi i motivi takvog dominantno negativnog odnosa medija prema sindikalnim temama”, zaključio je Orbović.
I sindikati su odgovorni za lošu saradnju sa medijima, smatra potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, koji, ipak, ključni problem vidi u preteranoj komercijalizaciji i tabliodizaciji medijske industrije. Da bi se odgovorilo ovim izazovima, Vuković poziva na otvoren dijalog i saradnju sindikata sa novinarskim i medijskim udruženjima.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin obradović ukazao je da su u novinarskoj profesiji radni i profesionalni standardi nerazdvojivi te da sve teži radni i ekonomski položaj medijskih radnika najdirektnije utiče na kvalitet javnog informisanja. Medijske reforme u Srbiji nisu uspele jer uprkos novim zakonskim rešenjima i deklarativnim obećanjima, država, odnosno vlast se još nije odrekla ni udela u medijskom vlasništvu, ni uticaja na uređivačku politiku medija. Taj svoj uticaj na veliki broj medija ostvaruje se netransparentnim finansiranjem medijske industrije.
Najvećim delom za loše informisanje o sindikalnim temama krivi su vlasnici medija, ali i političke stranke koje su “nezadovoljne što sindikat ne učestvuje u njihovim političkim igrama”, rekao je predsednik Saveza sindikata Makedonije (SSM) Živko Mitrevski. Odgovorni su i ekonomski moćnici, “u medijima nema informacija o masovnom kršenju osnovnih radnih prava u slobosnim industrijskim zonama”. Međutim, dodao je Mitrevski, “krivi su i novinari koji ne poseduju ni elementarna znanja o organizaciji i misiji sindikata”.
Predstavnica Saveza samostalni sindikata Slovenije (ZSSS) Sanja Leban Trojar ocenila je da je ključni problem medijskih radnika rastuća prekarizacija – radno pravna i egstencijalna nesigurnost. Dodatni problem je fragmentiranost organizacija i na sindikalnoj sceni, odsustvo njihove međusobne saradnje. I ona smatra da sindikati i novinarska udruženja moraju zajedno da rade na poboljšanju informisanja i radne sigurnosti medijskih radnika.
Na veoma loše informisanje o sindikatima u BiH ukazala je Lejla Čaušević Sućeška ocenivši da je sve počelo ulaskom sumnjivog kapitala u medijsku industriju. Medije su pokupovali ljudi koji nikada nisu imali nikakve veze sa novinarstvom. “Jedan od najvećih medijskih tajkuna, aktivan i u politici, podržao je kritički stav sindikata o tadašnjem predlogu novog zakona o radu samo zato da bi sebe politički promovisao i to na naslovnoj strani svoj dnevnog lista koji ga je predstavio kao borba za radnička prava”. I Čaušević Sućeška je ukazala da je među mladim novinarima sve više profesionalno neobrazovanih, koji ćutke podnose svoje obespravljivanje i potpuno nesiguran radni status.
U Crnoj Gori takođe ima smetnji na vezama između sindikata i medija, ali je poslednjih godina slika bolja, izjavio je potpredsednik Unije slobodnih sindikata CG (USSCG) Željko Burić. Tome je umnogome doprinelo osnivanje Sindikata medija koji deluje u okviru USSCG. Međutim, postoji veoma jasna i duboka politička podela medija što direktno utiče na kvalitet javnog informisanja koje je površno i bez analitičkog pristupa.
Potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Zoran Stoiljković smatra da poverenje u sindikate zavisi od njovih kapaciteta te da sindikati moraju menjati imidž. Vreme za promenu sindikalnog imidža je povoljno jer nema nikog drugog kome bi zaposleni mogli da veruju. “Ali, potrebno je da imamo ‘petlju’ kako bi povećai svoje kapacitete“, naglasio je Stoiljković.
Dugogodišnji istraživač sindikalne problematike, sociolog Srećko Mihajlović ukazuje da nije realno očekivati kvalitetnije informisanje o sindikatima kada vlasnici medija zabranjuju sindikalno organizovanje u svojim medijskim kućama. Pored toga, on smatra da su sindikati dobrim delom krivi za svoj nepopularan imidž u medijima jer “pojedini sindikalci javno nastupaju lošije nego što ih može predstaviti i najgori tabloid”. Mihailović savetuje sindikatima da prestanu sa međusobnim neslaganjima i svađama, i “da što pre zajedno stanu u odbranu sindikalizma jer je sindikalizam definitivno ugrožen”. Da bi mediji promenili svoj odnos prema sindikatima, sindikati moraju početi da se menjanju iznutra i tako grade novi identitet, zaključio je Srećko Mihailović.
Skup je održan u sindikalnom hotelu “Lider S” u Vranjačkoj Banji.
